Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Đolovića, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi članova 99. i 100. Krivičnog zakonika, branioci okrivljenog Miloša Đolovića, u podnetom zahtevu, ističu da su pobijana rešenja nižestepenih sudova doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za sudsku rehabilitaciju okrivljenog. U vezi sa tim, branioci navode da je sud nepravilno protumačio pravnu prirodu odluke o spajanju kazni, pripisujući joj pravno dejstvo koje ona nema. Prema stavu branilaca, odluka o spajanju kazni ima isključivo akcesorni i tehnički karakter i donosi se radi izvršenja već pravnosnažno izrečenih kazni. Takva odluka ne zamenjuje presude, ne derogira njihovo pravno dejstvo i ne može imati uticaj na njihovu pravnosnažnost i izvršnost. Tumačenje prema kojem donošenjem odluke o spajanju kazni, ranije presude, koje su ušle u njen sastav prestaju da postoje u pravnom saobraćaju i nemaju pravno dejstvo, nema uporište u zakonu i predstavlja pogrešnu primenu relevantnih odredaba Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. Kako je sud upravo na takvom pogrešnom stanovištu zasnovao odluku o neispunjenosti uslova za sudsku rehabilitaciju, te kako je okrivljeni izdržao kaznu koja je kraća od 5 godina, obzirom da je rešenjem Višeg suda u Čačku Kv 225/2012 od 21.11.2011. godine oslobođen od izvršenja dela jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Čačku K 39/10 od 16.07.2010. godine i to za period od 1 godine, 4 meseca i 15 dana, to su pobijana rešenja su doneta uz povredu zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su branioci okrivljenog Miloša Đolovića, smatrajući da su ispunjeni uslovi za sudsku rehabilitaciju, podneli Višem sudu u Čačku molbu za brisanje osude po presudi Višeg suda u Čačku K 39/10 od 16.07.2010. godine, netačno navodeći da je tom presudom okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godina i 6 meseci, koju je izdržao i do dana podnošenja molbe, odnosno u periodu dužem od 10 godina, nije učinio novo krivično delo, zbog čega su se stekli uslovi za sudsku rehabilitaciju propisani odredbom člana 99. stav 1. Krivičnog zakonika.

Odlučujući u pobijanom rešenju o sudskoj rehabilitaciji okrivljenog Miloša Đolovića, kao lica koje je više puta osuđivano, Viši sud u Čačku je u skladu sa članom 100. Krivičnog zakonika cenio ispunjenost uslova iz člana 99. stav 1. Krivičnog zakonika i utvrdio da nije ispunjen uslov za nastupanje sudske rehabilitacije po osudi izrečenoj presudom Višeg suda u Čačku K 39/10 od 16.07.2010. godine, jer je okrivljenom tom presudom, primenom odredaba o sticaju, izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju dužem od 5 godina, konkretno 5 godina i 6 meseci.

Odredbom člana 99. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je, da se sudska rehabilitacija može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko 3 do 5 godina, ako u roku od deset godina od kada je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo.

Odredbom člana 100. Krivičnog zakonika propisano je da licu koje je više puta osuđivano sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz članova 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno, kao i da će pri oceni da li će u ovakvom slučaju dati rehabilitaciju sud uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. ovog zakonika.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da prilikom odlučivanja da li će licu koje je više puta osuđivano dati rehabilitaciju, što je u konkretnoj situaciji slučaj, sud najpre ispitati ispunjenost uslova iz člana 98. Krivičnog zakonika (zakonska rehabilitacija), odnosno iz člana 99. Krivičnog zakonika (sudska rehablicitacija), u zavisnosti od vrste i visine krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena, i to u pogledu svakog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama, kao i da će tek po ispunjenosti ovih uslova uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. Krivičnog zakonika.

Prema stavu Vrhovnog suda, zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja dana 17.06.2024. godine - u situaciji kada molbu za sudsku rehabilitaciju iz člana 100. Krivičnog zakonika podnese lice koje je više puta osuđivano na pojedinačne kazne zatvora ispod 5 godina, pri čemu je, prema navedenom licu, u smislu odredbe člana 556. ZKP, preinačenjem u pogledu odluke o kazni izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju dužem od 5 godina, molbu treba odbaciti, jer su spojene kazne izgubile svoju samostalnost.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku K 163/08 od 16.05.2009. godine, preinačenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 130/10 od 29.03.2010. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kazni, okrivljeni Miloš Đolović oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela protivpravno lišenje slobode u saizvršilaštvu iz člana 132. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2008. godine do 26.05.2009. godine.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku K 39/10 od 16.07.2010. godine, okrivljeni Miloš Đolović oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađa oružja i dela borbenog sredstva iz člana 414. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a zatim uzeta kao pravilno utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, po napred navedenoj presudi Okružnog suda u Čačku K 163/08 od 16.05. 2009. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 130/10 od 29.03.2010. godine i okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2008. godine do 26.05.2009. godine i od 05.02.2010. godine pa nadalje.

Imajući u vidu, citirane zakonske odredbe, izneti stav Vrhovnog suda, kao i činjenicu da je presudom Višeg suda u Čačku K 39/10 od 16.07.2010. godine, za koju se traži sudska rehabilitacija, u čiji sastav je ušla i presuda Okružnog suda u Čačku K 163/08 od 16.05. 2009. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 130/10 od 29.03.2010. godine, okrivljeni Miloš Đolović, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, jasno je da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 99. stav 1. Krivičnog zakonika, za rehabilitaciju okrivljenog.

Sledstveno napred navedenom, nižestepeni sudovi su, u konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o sudskoj rehabilitaciji lica koje je više puta osuđivano, u svemu pravilno primenili odredbe članova 99. stav 1. i 100. Krivičnog zakonika, pa je zahtev branilaca okrivljenog Miloša Đolovića u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branioci okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali ne konkretizuju u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji, dok u vezi povrede iste odredbe iz tačke 3), samo citiraju zakonski tekst iste, pa kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Nadalje, u obrazloženju zahteva, branioci kao razlog podnošenja navode, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim osporavaju upis presude inostranog suda u Gunzburg, Savezna Republika Nemačka broj 1 Cs 334 Js 21603/19 od 04.12.2019. godine, u izveštaj iz KE za okrivljenog Miloša Đolovića, na koji način ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, koju pri tome, u istom delu zahteva, i navode kao razlog njegovog podnošenja.

Pored ovoga, branioci u podnetom zahtevu ukazuju i na povrede odredbi članova 91. i 92. stav 1, 2. i 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

Međutim, kako povrede odredbi člana 440. ZKP i članova 91. i 92. stav 1, 2. i 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda, nije upuštao.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog Miloša Đolovića nisu dostavili odluku Ustavnog suda RS, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branilaca, da je prilikom donošenja pobijanih rešenja došlo do povrede zagarantovanih prava iz člana 39. i 60. Ustava RS.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković