Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nikole Dimitrijevića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Dimitrijevića - advokata Danila Šarića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre-Po1 br.47/25 (K-Po1 br.82/16) od 17.10.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 58/25 od 28.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Dimitrijevića - advokata Danila Šarića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre-Po1 br.47/25 (K-Po1 br.82/16) od 17.10.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 58/25 od 28.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre-Po1 br.47/25 (K-Po1 br.82/16) od 17.10.2025. godine određeno je da se prema okrivljenom Nikoli Dimitrijeviću pokreće postupak za izvršenje u Kraljevini Holandiji presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.82/16 od 10.12.2018. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-Po1 br.15/21 od 16.05.2022. godine, a kojom presudom je okrivljeni Nikola Dimitrijević oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 6 (šest) meseci.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 58/25 od 28.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog Nikole Dimitrijevića, advokata Radoslava Baćovića i Danila Šarića, koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre-Po1 br.47/25 (K-Po1 br.82/16) od 17.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nikole Dimitrijevića - advokat Danilo Šarić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celosti pobijana rešenja.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Nikole Dimitrijevića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, ne označavajući pri tome ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već samo navodeći u obrazloženju zahteva da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno primenili odredbe članova 72. i 73. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i odredbu člana 5. Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima, umesto da po stavu branioca primene važeći bilateralni ugovor i to „Ugovor o izdavanju krivaca između Srbije i Holandije od 28. februara (11. marta) 1896. godine koji je stupio na snagu 1896. godine („Srpske novine“, broj 275/1896), a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi napred označenih članova Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima, a zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, dalji navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu kojima ukazuje na po njemu nepravilnu primenu od strane nižestepenih sudova u predmetnoj krivičnoj stvari napred navedenih odredaba Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski i faktički predstavljaju samo ukazivanje na povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP učinjene od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim rešenjima, kao i osporavanje od strane branioca ocene nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju jednog od uslova predviđenih odredbom člana 5. Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima za izvršenje u Kraljevini Holandiji krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.82/16 od 10.12.2018. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-Po1 br.15/21 od 16.05.2022. godine, uz polemisanje pri tome branioca sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da prvostepeni sud u pobijanoj prvostepenoj odluci ne daje razloge zašto je na konkretnu krivičnopravnu stvar primenio domaći zakon i multilateralnu konvenciju, a ne važeći bilateralni ugovor, te da nižestepeni sudovi u svojim razlozima nisu precizirali koji od pet uslova iz člana 5. Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima je ispunjen u konkretnom slučaju, polemišući pri tome sa razlozima i zaključcima koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih nižestepenih rešenja vezano za svoju odluku, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da se drugostepeni sud u obrazloženju drugostepenog rešenja samo paušalno izjašnjavao o žalbenim navodima odbrane vezano za pogrešnu primenu u konkretnom slučaju domaćeg zakona i multilateralne konvencije, ne konkretizujući i ne dajući pri tome razloge zbog čega smatra da postoje određena pitanja koja nisu uređena važećim bilateralnim ugovorom, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava ocenu nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju jednog od uslova iz člana 5. Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima za izvršenje u Kraljevini Holandiji krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.82/16 od 10.12.2018. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-Po1 br.15/21 od 16.05.2022. godine, polemišući pri tome sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ističući da nijednim dokazom iz spisa predmeta sud nije utvrdio odlučnu činjenicu da okrivljeni ima prebivalište u Kraljevini Holandiji.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski svojim navodima ukazuje na povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP, te osporava ocenu nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju jednog od uslova predviđenih odredbom člana 5. Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda sa dodacima za izvršenje u Kraljevini Holandiji krivične sankcije koja je okrivljenom Nikoli Dimitrijeviću izrečena napred navedenom krivičnom presudom domaćeg suda, uz polemisanje pri tome sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Dimitrijevića - advokata Danila Šarića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković