Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Viktora Juhasa Đurića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 11.K. 2106/2010 od 19.08.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 3500/13 od 06.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Viktora Juhasa Đurića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 11.K. 2106/2010 od 19.08.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 3500/13 od 06.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 11.K. 2106/2010 od 19.08.2013. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 3500/13 od 06.05.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Subotici 11.K. 2106/2010 od 19.08.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je advokat Viktor Juhas Đurić u smislu člana 485. stav 1. i člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, jer je okrivljenom AA u postupku koji je protiv njega vođen pod brojem K. 2106/2010 povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 6-1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a što je utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava AA protiv Srbije broj 38151/16 od 09.12.2025. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da „Vrhovni sud te presude ukine i donese presudu kojom se optužba protiv AA odbija i da svi troškovi odbrane padnu na teret budžetskih sredstava suda“.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je stavom 2. istog člana propisano da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, te da se zahtev može podneti i nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdržana. Stavom 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da su ovlašćena lica za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka Republički javni tužilac, branilac i okrivljeni koji to može učiniti isključivo preko branioca, a da u situaciji kada je okrivljeni umro - što je u predmetnom postupku slučaj (iz izvoda iz matične knjige umrlih za područje Subotice proizlazi da je okrivljeni AA preminuo dana ... 2024. godine), zahtev može podneti isključivo Republički javni tužilac, odnosno Vrhovni javnni tužilac.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je, u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA - advokat Viktor Juhas Đurić zahtev za zaštitu zakonitosti podneo nakon smrti okrivljenog, a na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni sud našao da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković