Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Irene Vuković, Dragane Marinković i Dragane Boljević, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko Minić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača „Koridori Srbije“ doo Beograd, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 982/24 od 07.11.2024. godine, u sednici održanoj 13.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E  

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 982/24 od 07.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Kruševcu Gž 982/24 od 07.11.2024. godine i rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R1 65/21 od 02.10.2023. godine i predmet VRAĆA  prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R1 65/21 od 02.10.2023. godine utvrđena je naknada za izuzeto građevinsko zemljište upisano u list nepokretnosti br. .. KO ... i to deo kp.br. .. u površini od 3a 24 m2 u iznosu od 127.000,00 dinara, kao i na ime troškova oranja i stajskog đubriva u iznosu od 2.319,84 dinara, obavezan protivnik predlagača – krajnji korisnik „Koridori Srbije“ doo Beograd da AA iz ... na ime naknade za predmetnu parcelu bliže opisanu u stavu prvom izreke rešenja, isplati ukupan iznos od 127.000,00 dinara, kao i na ime troškova oranja i stajskog đubriva iznos od 2.319,84 dinara, kao i da mu naknadi van parnične troškove u iznosu od 208.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 982/24 od 07.11.2024. godine odbijene su, kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R1 65/21 od 02.10.2023. godine i odbijen, kao neosnovan, zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija predlagača osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je rešenjem Odeljenja za komunalno - stambene i imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Kruševca od 20.01.2021. godine izvršena eksproprijacija nepokretnosti, u potpunosti, uz naknadu radi izgradnje dela autoputa E-761 Pojate-Preljina deonica Kruševac- Adrani, u korist Republike Srbije – krajnjem korisniku „Koridori Srbije“ doo Beograd, saglasno javnom interesu za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, i to dela kp. .. u površini od 3a 24m2, upisane u LN .. KO ..., a čiji je vlasnik bila predlagač BB iz ..., koja je tokom postupka preminula, a koju je nasledio i preuzeo ovaj postupak sin AA iz ... . Pred organom uprave nije postignut sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost zbog čega su spisi predmeta dostavljeni Osnovnom sudu u Kruševcu radi određivanja naknade.

Poreska uprava je u svom izveštaju od 25.10.2021. godine navela da cena po 1m2 za navedenu parcelu iznosi 200,00 dinara. S obzirom da je predlagač imao primedbe na dati izveštaj Poreske uprave izveden je dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke koji je utvrdio visinu tržišne cene navedene parcele u iznosu od 391,00 dinara po 1m2, ukupno 127.000,00 dinara. Procena veštaka je izvršena za parcelu kao građevinsko zemljište jer je obuhvaćena prostornim planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E 761, deonica puta Pojate-Preljina. Predlagač i protivnik predlagača su osporili i osnovni i dopunski nalaz veštaka i predložili da sud odredi novo veštačenje. Međutim, prvostepeni sud je nalaz i mišenje veštaka građevinske struke u svemu prihvatio i odbio predlog stranaka da se obavi novo veštačenje, smatrajući da procena tržišne vrednosti ovog veštaka predstavlja sveobuhvatnu i sistemsku analizu kriterijuma na osnovu kojih je procenjena tržišna vrednost eksprprisanih nepokretnosti. Ovakvo stanovište prvostepenog suda prihvatio je i drugostepeni sud ocenjujući da je prvostepeni sud pravilno odredio visinu novčane naknade za eksproprisano zemljište prema nalazu veštaka građevinske struke, primenom člana 42. Zakona o eksproprijaciji, određujući naknadu prema tržišnoj vrednosti građevinskog zemljišta, a ne poljoprivrednog zemljišta, kod nesporne činjenice da je eksproprijacija ovog zemljišta namenjena da se na njemu izgradi koridor autoputa E 761 deonica Pojate – Preljina.

Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom predlagača ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje prema tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Odredbom člana 42. stav 1. istog Zakona, propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuju u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano, dok je stavom 2. određeno da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnosti. Međutim, nije isključena moguđnost da se na okolnost visine tržišne naknade odredi veštačenje ili izvedu drugi predloženi dokazi.

Osnovano se revizijom predlagača ukazuje da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili tržišnu vrednost sporne nepokretnosti, te da su neosnovano odbili predlog za izvođenje dokaza veštačenjem od strane drugog veštaka građevinske struke, pa se zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja pravilnost primene materijalnog prava ne može ispitati.

Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke proizlazi da je utvrđena prosečna vrednost, koju su nižestepeni sudovi prihvatili, a ne tržišna vrednost sporne nepokretnosti. Stanovište nižestepenih sudova o dosuđivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost na osnovu utvrđene prosečne cene se ne može prihvatiti. U tom smislu se osnovano u reviziji ukazuje na ponude i tržišne cene nepokretnosti koje su takođe eksproprisane za istu namenu u drugim katastarskim opštinama, koje su susedne sa KO ... u kojoj se nalazi sporna nepokretnost. Nižestepeni sudovi su bili dužni da pouzdano utvrde tržišnu vrednost sporne nepokretnosti i da saslušanjem veštaka ili određivanjem drugog veštaka razjasne sve okolnosti od kojih zavisi utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti, a naročito veliku razliku u pogledu procenjene tržišne vrednosti po 1m2 sporne parcele i drugih parcela koje se pominju u reviziji.

Naime, u pogledu utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta sud treba najpre da utvrdi koji parametri opredeljuju njegovu vrednost i da oceni parametre koje veštak navodi u svom nalazu, da proceni da li su ti parametri dovoljni da se na osnovu njih  može sa pravilnošću utvrditi tržišna cena ili je potrebno uzeti u obzir i dodatne parametre kao što su lokacija, trenutna infrastrukturna opremljenost, pristunost ponude i tražnje na konkurentnom tržištu po redovnim okolnostima, u kontekstu slobodne prodaje između zainteresovanih lica, kao i visinu tržišne vrednosti nepokretnosti u okruženju za koje je utvrđivana vrednost radi isplate naknade za eksproprijaciju.

Nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost, pa revizija predlagača morala biti usvojena i nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu navedene primedbe, postupiti po njima i izvesti sve potrebne dokaze radi pravilnog utvrđivanja visine vrednosti eksproprisane parcele, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković