.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1734/2023
15.05.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženih „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Ljubisavljević, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Maričić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti založne izjave, odlučujući o reviziji tužene „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2150/22 od 14.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2150/22 od 14.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 144/21 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava založna izjava data od strane VV iz ..., ranije iz ... dana 01.03.2010. godine i overena kod Prvog osnovnog suda u Beogradu 01.03.2010. godine pod Ov1-21403/2010 u delu koji se odnosi na ustanovljavanje založnog prava u korist pravnog prethodnika tužene „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd i to na: dvosobnom stanu – stan broj 7 u lameli B, na prvom spratu u površini od 48 m2, ulaz broj 1, koji se vodi kao br. 7/B posebnih delova; dvosobnom stanu – stan broj 8 u lameli B, na prvom spratu u površini od 49 m2, ulaz br. 1, koji se vodi kao broj 8/B posebnih delova; dvosobnom stanu – stan broj 9 u lameli B, na prvom spratu, u površini od 57 m2, ulaz br. 1, koji se vodi kao broj 9/B posebnih delova; jednosobnom stanu – stan broj 27, u lameli B, na trećem spratu, u površini od 40 m2, ulaz br. 1, koji se vodi kao broj 27/B posebnih delova; jednosobnom stanu – stan broj 35 u lameli B, na četvrtom spratu, u površini od 40 m2, ulaz br. 1, koji se vodi kao broj 35/B posebnih delova; jednom garažnom mestu – garaža broj 3, broj ulaza 1 u podrumu koji se vodi kao br. 3 posebnog dela, površine 15 m2; jednom garažnom mestu – garaža broj 4, broj ulaza 1 u podrumu koji se vodi kao broj 4 posebnog dela, površine 15 m2 i poslovnom prostoru – tri prostorije za koje nije utvrđena delatnost – lokal broj 1, lamela B u prizemlju površine 28 m2 koji se nalazi kao br. 1/B posebnog dela, a koje se nalaze u stambeno poslovnoj zgradi lamela B sagrađenoj na parceli .., koja je stambeno poslovna zgrada upisana sa svim napred navedenim nepokretnostima u list nepokretnosti br. .. KO Inđija, pa su tuženi „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd kao pravni sledbenik „Volks banka“ a.d. Beograd i BB kao pravni sledbenik VV, dužni trpeti pravne posledice presude na osnovu koje će se izvršiti brisanje založnog prava na napred navedenim nepokretnostima. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 699.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2150/22 od 14.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena „Naša AIK Banka“ a.d. Beograd blagovremeno je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23) i utvrdio da je revizije neosnovana.
U postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužilje, kao vlasnika prizemne stambene zgrade u ul. ... u Inđiji, izgrađene na parcelama broj .. i .., koje su bile upisane u ZKUL .. KO Inđija i VV (pravnog prethodnika tuženog BB) zaključen je ugovor o razmeni nepokretnosti, na osnovu kog ugovora je tužilja dala u razmenu svoje nepokretnosti i predala ih u posed pravnom prethodniku tuženog, a on se obavezao da u roku od dve godine na zemljištu koje stiče ugovorom izgradi objekat za kolektivno stanovanje i u tom objektu u zamenu za primljenu nepokretnost tužilji preda 18/100 idealnih delova, što predstavlja 364 m2. Ovaj ugovor je overen 27.03.2006. godine pred Opštinskim sudom u Inđiji. Nakon toga, 03.06.2010. godine zaključili su aneks napred navedenog ugovora o razmeni kojim su ugovarači identifikovali objekte koji u novoizgrađenoj zgradi treba da pripadnu tužilji, a koji su bliže navedeni u izreci prvostepene presude. Ove objekte je VV založio 01.03.2010. godine u korist „Volksbank“ a.d. Beograd (pravnog prethodnika tužene banke), kao sredstvo obezbeđenja po ugovoru o kreditu koji je zaključen 12.11.2007. godine između banke i DOO Stolac Beograd, u vezi kog ugovora su zaključeni aneksi ugovora 12.05.2009. godine i 09.02.2010. godine. Reč je o namenskom ugovoru o kreditu za izgradnju objekta u ul. ... u Inđiji. Založna izjava overena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu radi obezbeđenja potraživanja banke u iznosu od 4.452.000,00 CHF u dinarskoj protivvrednosti. Rešenjem SKN Inđija od aprila 2010. godine dozvoljena je uknjižba izvršne vansudske hipoteke na nepokretnostima založnog dužnika po založnoj izjavi od 01.03.2010. godine. Promena prava korišćenja na parceli broj .. KO Inđija 1 u korist držaoca VV izvršena je u javnoj evidencija u februaru 2010. godine, kada je upisan novoizgrađen objekat broj 1, izgrađen bez dozvole. U međuvremenu je stambena zgrada upisana kao privatna svojina vlasnika posebnih delova (List nepokretnosti na dan 05.03.2020. godine). VV je umro ...2016. godine, a za naslednika na utvrđenoj zaostavštini proglašen je tuženi BB.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje i utvrdili da je ništava založna izjava data od strane VV, pravnog prethodnika tuženog BB, overena kod Prvog osnovnog suda u Beogradu 01.03.2010. godine pod Ov1-21403/2010 u delu koji se odnosi na ustanovljavanje založnog prava u korist pravnog prethodnika tužene banke, a radi obezbeđenja potraživanja na osnovu ugovora o kreditu u smislu člana 10. stav 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/2005 ... 83/2015).
Članom 10. stav 2. Zakona o hipoteci, propisano je da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgrdnji, u smislu člana 3. tog zakona. Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, shodno odredbi člana 14. stav 3. istog zakona.
Članom 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.
U konkretnom slučaju, tužilja je predmetne nepokretnosti stekla po osnovu ugovora o razmeni koji je zaključila 27.03.2006. godine sa VV, zbog čega je založna izjava na osnovu koje je na predmetnim nepokretnostima upisana hipoteka u korist tužene banke data od strane nevlasnika, VV i zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporna založna izjava ništava u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer VV u momentu davanja založne izjave nije bio vlasnik predmetnenih nepokretnosti.
Navodima revizije tužene banke da nije znala, niti da je mogla da zna da VV nije vlasnik predmetnih nepokretnosti i da se razumno i u dobroj veri pouzdala u pretpostavku tačnosti podataka upisanih u katastar nepokretnosti, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Svoju savesnost tužena banka može da ističe samo u odnosu prema svom saugovaraču, ali ona nije od uticaja na tužilju, kao vlasnika predmetnih nepokretnosti, koja u pogledu tih nepokretnosti nije u bilo kakvom pravnom odnosu ni sa jednim od tuženih. Osim toga, prema članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Upisom svojine u javne knjige stvara se zakonska pretpostavka da je lice upisano u javne knjige vlasnik upisane nepokretnosti, međutim, ova pretpostavka je oboriva, a tužilja je dokazala da je ona, a ne VV vlasnik predmetnih nepokretnosti. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom čplana 414. stav 1. ZPP.
Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 165. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
