Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, izvršni dužnik je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP (posebna revizija).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), izričito su propisani uslovi pod kojima Vrhovni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili ako je potrebno novo tumačenje prava.

Izvršni dužnik revizijom osporava drugostepeno rešenje kojim je usvojena žalba predlagača, preinačeno prvostepeno rešenje i određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika na osnovu izvršnog rešenja Višeg suda u Jagodini koje sadrži nalog za predaju i vraćanje maloletnog deteta, doneto na osnovu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ“, međunarodni ugovori broj 7/91) u postupku izdavanja naloga za povratak deteta. Navedeno rešenje kao izvršni naslov na osnovu koga je predloženo donošenje rešenja o izvršenju, predstavlja privremenu odluku posebne vrste koja sadrži hitan izvršni nalog za povratak deteta, a izvršenje odluke u vezi sa porodičnim odnosima, pa i predajom deteta, regulisano je odredbama članova 368. – 380. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015...10/2023 – dr. Zakon i 91/2025, u daljem tekstu: ZIO). Odredba člana 370. ZIO propisuje da u predlogu za izvršenje radi predaje deteta ne mora da bude naznačeno sredstvo izvršenja, a ako je i naznačeno sud njime nije vezan. Odredba člana 372. stav 3. tog zakona, propisuje da se nalog da se dete odmah preda, da je pre svega ako su ugroženi život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta ili je izvršnom ispravom određena predaja nezakonito odvedenog ili zadržanog deteta radi njegovog povratka u stranu državu (građanskopravna otmica dece), dok odredbe člana 373. istog zakona propisuju sredstva izvršenja, između ostalog prinudno oduzimanje i predaju deteta, i novčanu kaznu. Navedene odredbe su jasne i ne zahtevaju novo tumačenje, a odluka koja se revizijom pobija doneta je u skladu sa navedenim odredbama. Zbog toga revident neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu odredaba ZIO i na odredbe tog zakona koje se odnose na privremene mere, pri čemu eventualna pogrešna primena procesnih zakona i nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. U reviziji se ne ukazuje na postojanje različite sudske prakse u ovoj vrsti spora, niti se u tom smislu dostavljaju različite odluke, niti se iznose činjenice da postoje konkretne okolnosti zbog kojih bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji izvršnog dužnika radi pravilne primene materijalnog prava u pogledu zaštite najboljeg interesa maloletnog deteta, u konkretnom slučaju maloletne VV, pa je bez značaja ukazivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava (presuda H protiv Letonije od 26.11.2013. godine, broj predstavke 27853/09).

Kako u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa, niti je potrebno novo tumačenja prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji izvršnog dužnika kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 27. ZIO, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a prema odredbi stava 2. ovog člana, revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 27. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, propisano je da protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.

Imajući u vidu da se u konkrertnom slučaju radi o postupku po predlogu za izvršenje, u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da se revizijom osporava pravnosnažno rešenje kojim je preinačeno prvostepeno rešenje tako što je usvojen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, to revizija izvršnog dužnika nije dozvoljena protiv navedenog rešenja ni po odredbama člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev izvršnog poverioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju odbijenje na osnovu člana 154. stav 1. u vezi sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer se ne radi o troškovima koji su bili neophodni radi odlučivanja o izjavljenoj reviziji, zbog čega je odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković