Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4582/20 od 21.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima trećem, petom i šestom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka nižestepenih sudova u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava – odredbe člana 395. u vezi članova 12. i 15. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Ništave su odredbe ugovora kojima banka odobrava kredit u visini dinarske protivvrednosti strane valute po kupovnom kursu na dan puštanja u korišćenje kredita, a korisnik kredita se obavezuje da otplatu kredita vrši po prodajnom kursu banke na dan plaćanja, s obzirom da takvim odredbama ugovora nije ustanovljena ekvivalencija obaveza ugovornih strana primenom pariteta prema stranoj valuti, jer visina kreditnih sredstava koje je tužena banka plasirala nije srazmerna visini dospelih rata za plaćanje od strane tužioca, kao korisnika kredita, te je time narušeno jedno od osnovnih načela Zakona o obligacionim odnosima – načelo ekvivalentnosti uzajamnih davanja. Takođe, ugovaranje promenljive kamatne stope nejasnim i nepotpunim formulacijama u pogledu načina određivanja visine ugovorne kamate, protivno je načelima savesnosti i poštenja i ravnopravnosti ugovornih strana, kao i pravilima o određenosti i odredivosti predmeta obaveze, propisano odredbama članova 46. stav 2. i 47. ZOO, pa kao takvo nije dopušteno. Osporena ugovorna odredba o promenljivoj ugovornoj kamatnoj stopi koja zavisi od akata poslovne politike banke i ne sadrži jasne parametre za određivanje i obračun njene visine, predstavlja ništavu odredbu ugovora. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i sticanja bez osnova podneta je 08.12.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 51.679,54 dinara, koji iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković