Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vesne Jovanović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 303/25 od 22.07.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 70/25 od 05.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA - advokata Vesne Jovanović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 303/25 od 22.07.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 70/25 od 05.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 303/25 od 22.07.2025. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okrivljenog AA u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K br. 422/23 okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K.br. 422/23 od 13.03.2024. godine koja je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž.1 br. 126/24 od 13.06.2024. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 70/25 od 05.09.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 303/25 od 22.07.2025. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Vesna Jovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i povrede ustavnih i konvencijskih prava osuđenog, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog, advokat Vesna Jovanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim rešenjima učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno i sastoji.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povrede zakona iz člana 37, 16. i 420. ZKP i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da je sud zasnovao odluku na nepotpunom i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 37, 16. i 420. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da su pobijanim rešenjima učinjene i povrede člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. i 13. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti i u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković