Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala u iznosima navedenim u izreci prvostepene presude, a oštećena AA je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.878/25 od 23.10.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nikole Potkonjaka – advokata Zorana Zvonara, presuda Višeg suda u Beogradu K br.621/20 od 08.07.2025. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno na zadržavanju od 10.05.2020. do 11.05.2020. godine, dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nikole Potkonjaka – advokat Zoran Zvonar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su nižestepene presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, obzirom da je u fazi istrage pribavljen nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Milana Milosavljevića od 23.11.2020. godine, a da je ovaj veštak u fazi glavnog pretresa obavestio sud da zbog bolesti i starosti nije u mogućnosti da pristupi na glavni pretres, te da je sud postupajući suprotno članu 404. ZKP i članu 124. stav 2. ZKP odredio novo saobraćajno veštačenje putem veštaka Zorana Sukića, na čijem nalazu i mišljenju je zasnovao svoju odluku, a što predstavlja navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer nalaz i mišljenje veštaka Zorana Sukića predstavlja po načinu pribavljanja nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane.

Naime, odredbom člana 404. stav 1. ZKP propisano je da, ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili veštak ne može da dođe pred sud ili da mu je dolazak znatno otežan – veće može ako smatra da je njegov iskaz važan, narediti da ga van glavnog pretresa ispita predsednik veća ili sudija član veća, neposredno ili putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe, jasno proizilazi da sud može, ali da nije u obavezi, da naredi da se van glavnog pretresa ispita veštak koji ne može da dođe u sud ili mu je dolazak znatno otežan.

Nadalje, odredbom član 124. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka narediti da se veštačenje ponovi ukoliko je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivrečnosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno, ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost, ili ukoliko je mišljenje nejasno ili protivrečno. Stavom 2. istog člana propisano je da, ako se nedostaci iz stava 1. tog člana ne mogu otkloniti ponovnim ispitivanjem veštaka ili dopunskim veštačenjem, organ postupka će odrediti drugog veštaka, koji će obaviti novo veštačenje.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da iz spisa predmeta proizilazi da je branilac na glavnom pretresu predložio da se u dokaznom postupku sasluša sudski veštak saobraćajne struke Milan Milosavljević, da je navedeni sudski veštak dopisom od 13.10.2021. godine obavestio sud da ne može da pristupi na glavni pretres zakazan za 10.11.2021. godine zbog bolesti i godina starosti, kao i da neće biti u mogućnosti da ubuduće dolazi na glavne pretrese, te da će pokrenuti postupak da se ispiše sa spiska stalnih sudskih veštaka, da je na glavnom pretresu održanom dana 10.11.2021. godine iz tog razloga javni tužilac predložio sudu da odredi novog veštaka saobraćajne struke i da se branilac okrivljenog nije protivio, već je podržao ovaj predlog, nakon čega je prvostepeni sud radi izrade novog saobraćajno- tehničkog veštačenja odredio veštaka saobraćajne struke Zorana Sukića, to iz svega navedenog proizilazi da u konkretnom slučaju nižestepeni sud nije postupio suprotno odredbi člana 404. ZKP, već saglasno odredbi člana 124. stav 2. ZKP i da nižestepene presude, suprotno navodima zahteva, nisu zasnovane na nezakonitom dokazu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioc okrivljenog u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev odbijen je kao neosnovan i u delu kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. S tim u vezi, branilac u podnetom zahtevu ističe da je okrivljeni prvostepenom presudom obavezan na naknadu troškova Višem javnom tužilaštvu i sudu, te na naknadu troškova punomoćnika oštećenog, i pored toga što se okrivljeni izdržava od povremenih poslova, sa dnevnicom od oko 2.000,00 dinara, pri čemu je bez nepokretne i pokretne imovine, te bi zbog visokih troškova krivičnog postupka bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog. Stoga je, prema stavu branioca, u konkretnoj situaciji bilo mesta i osnova da se okrivljeni shodno članu 264. stav 4. oslobodi od plaćanja troškova krivičnog postupka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbijen je kao neosnovan, obzirom da je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisana samo mogućnost, a ne i obaveza suda da okrivljenog oslobodi od plaćanja troškova krivičnog postupka, pa sud u svakom konkretom slučaju odlučuje da li ima uslova za primenu navedene odredbe ili ne. Samim tim, nižestepenim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Isti zahtev u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u ostalom delu branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. ZKP, koja je opšteg karaktera, ne navodeći konkretno u čemu se ova povreda sastoji, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP i s tim u vezi ukazuje na nepropisan sastav suda, pa kako navedena povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da su nižestepene presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, obzirom da stepen alkoholemije kod okrivljenog nije utvrđen od strane veštaka nadležne specijalnosti – veštaka sudske medicine, već od strane neuropsihijatra dr Svetislava Miškovića, koji za utvrđivanje navedene činjenice, prema stavu branioca, nije nadležan. Kako branilac u podnetom zahtevu ne navodi konkretno u čemu se sastoji nezakonitost ovog dokaza, već u suštini pobija stručnost navedenog veštaka i dokaznu snagu njegovog nalaza i mišljenja odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud i u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković