U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Radeta Pjetlovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radeta Pjetlovića - advokata Jelene Jovanović i branioca okrivljenog Ivana Gavrilovića – advokata Jovana Jovanovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine i Kž3 br.5/25 od 18.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04. marta 2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Radeta Pjetlovića i Ivana Gavrilovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine i Kž3 br.5/25 od 18.09.2025. godine, i to zahtev branioca okriljenog Radeta Pjetlovića - advokata Jelene Jovanović u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, a zahtev branioca okrivljenog Ivana Gavrilovića – advokata Jovana Jovanovića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok isti zahtevi u ostalom delu ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somobru K br.13/24 od 18.09.2024. godine, pored ostalog, okrivljeni Rade Pjetlović i Ivan Gavrilović su na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, jer nije dokazano da su izvršili predmetno krivično delo. Istom presudom, okrivljeni su na osnovu člana 265. stav 1. ZKP oslobođeni obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da ovi troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Somboru, presuda Višeg suda u Somobru K br.13/24 od 18.09.2024. godine, preinačena je tako što su okrivljeni Rade Pjetlović i Ivan Gavrilović oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. KZ, za koje delo su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po četiri godine. U ove kazne, okrivljenima je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 04.08.2022. do 27.10.2022. godine i vreme provedeno po meri zabrane napuštanja stana od 27.10.2022. do 14.06.2023. godine.

Istom presudom, okrivljeni su obavezani na troškove krivičnog postupka i paušala, kako je to navedeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br.5/25 od 18.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Radeta Pjetlovića i njegovog branioca, kao i žalba branioca okrivljenog Ivana Gavrilovića, a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine i Kž3 br.5/25 od 18.09.2025. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Radeta Pjetlovića - advokat Jelena Jovanović, zbog bitnih povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) i tačka 2) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu člana 32. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Somboru na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog Ivana Gavrilovića – advokat Jovan Jovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), tačka 10), tačka 11), te stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda shodno odredbi člana 488. ZKP, te da Vrhovni sud odredi da se prekine, odnosno odloži izvršenje pravnosnažne presude u skladu sa odredbama člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, našao:

Zahtev branioca okrivljenog Radeta Pjetlovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kao i zahtev branioca okrivljenog Ivana Gavrilovića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP su neosnovani, dok su u ostalom delu nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radeta Pjetlovića - advokata Jelene Jovanović nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da su zasnovane na nezakonitom dokazu, pri čemu kao nezakonit dokaz označava veštačenje telefonske komunikacije preko aplikacije „Telegram“ i „Signal“ iz telefona okrivljenog AA, sa obrazloženjem da se veštačenje odnosi na telefonsku komunikaciju između okrivljenih a koja je preuzeta iz telefona okrivljenog AA, nakon 12 meseca od pokretanja predmetnog krivičnog postupka, a što je prema stavu branioca suprotno odredbama člana 16. i 84. ZKP.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da se nižestepene presude ne zasnivaju na nezakonitom dokazu. Ovo stoga što iz spisa predmeta – sa zapisnika o pretresu održanom dana 26.03.2025. godine pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Kž1 831/24 proizilazi da je glavni pretres održan u prisustvu javnog tužioca, te okrivljenih i njihovih branilaca, te da je u okviru dokaznog postupka izvršeno upoznavanje sa dokazima koji su već izvedeni pred prvostepenim sudom, nakon čega je drugostepeni sud svim strankama predočio sadržinu komunikacija između sve trojice okrivljenih, koja je zabeležna na CD-u i dostavljena od strane Odseka za operativnu forenziku, uz nalaz i mišljenje veštaka o ostvarenoj komunikaciji između okrivljenih, po naredbi Višeg suda u Somboru K 50/22 od 22.03.2023.godine, kojom je određeno veštačenje sadržaja memorije mobilnog telefona okrivljenog AA.

Imajući u vidu da su svi dokazi izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a posebno činjenicu da ni okrivljeni Ivan Gavrilović i Rade Pjetlović, niti njihovi branioci, na pretresu održanom dana 26.03.2025. godine nisu imali primedbi na izvođenje ovih dokaza, to je Vrhovni sud ocenio da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radeta Pjetlovića – advokata Jelene Jovanović, kojima se ukazuje da su nižestepene presude zasnovane na nezakonitom dokazu i da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva istog branioca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da su radnje okrivljenog Radeta Pjetlovića pogrešno pravno kvalifikovane kao radnje izvršene u saizvršilaštvu, u smislu člana 33. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nije postojao prethodan dogovor o zajedničkom izvršenju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Naime, u izreci pravnosnažne presude jasno je navedeno da su okrivljeni Rade Pjetlović i Ivan Gavrilović kritičnog dana, na graničnom prelazu Bogojevo, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, te svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, po prethodnom dogovoru i zajedno sa okrivljenim AA, prenosili radi dalje prodaje opojnu drogu, i to tablete „Belbijen“, koje u sebi sadrže psihoaktivnu supstancu „Zolpiden“, tako što je okrivljeni Ivan Gavrilović dao svoj broj telefona i uputio okrivljenog AA da kontaktira okrivljenog Radeta Pjetlovića radi preuzimanja i prenosa ovih tableta iz Republike Srbije u Englesku, što je isti i učinio, nakon čega je u tovarnom delu teretnog vozila marke „Iveko“ okrivljeni AA prenosio radi dalje prodaje navedene tablete koje su bile upakovane u 10 kartonskih kutija umotanih u papir, a u kojima se nalazilo ukupno 240.430 tableta, koje su na osnovu Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci proglašene za opojnu drogu, a koje je okrivljeni AA prethodno u Novom Sadu preuzeo od okrivljenog Radeta Pjetlovića, s tim što je nakon povratka u Republiku Srbiju okrivljeni AA od okrivljenog Ivana Gavrilovića trebao da dobije novčanu naknadu za obavljen prenos navedenih tableta u iznosu do 4.000 evra.

Kako je, dakle, u izreci pravnosnažne presude jasno opisano da su okrivljeni postupali u saizvršilaštvu, pri čemu su konkretizovane radnje svakog od okrivljenih, koje su preduzeli prilikom izvršenja krivičnog dela, te navedeno da su sve radnje učinili po prethodnom dogovoru, to su ocenjeni neosnovanim navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radeta Pjetlovića – advokata Jelene Jovanović kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ i da su radnje okrivljenih pogrešno pravno kvalifikovane kao radnje izvršene u zaizvršilaštvu.

Neosnovano se i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Gavrilovića – advokata Jovana Jovanovića, ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljenog Ivana Gavrilovića u podnetom zahtevu navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu, prilikom donošenja odluke o kazni, okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da je okrivljeni Ivan Gavrilović ranije osuđivan i da je pri odmeravanju kazne posebno uzeo u obzir postojanje povrata, i pored toga što se povrat ne mora uvek tretirati kao otežavajuća okolnost. Suprotno izloženim navodima zahteva, iz drugostepene odluke – presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.831/24 od 26.03.2025. godine jasno proizilazi da je sud prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije prema okrivljenom Ivanu Gavriloviću cenio sve okolnosti propisane odredbom člana 54. KZ, da je od olakšavajućih okolnosti cenio činjnicu da je oženjen i otac dvoje maloletne dece, a kao otežavajuću da je do je do sada osuđivan, i to presudom inostranog suda u Strazburu, pa kako, dakle, u smislu člana 55. nije ni cenio postojanje povrata kao posebno otežavajuću okolnost, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, to je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su odbačeni, iz sledećih razloga:

U preostalom delu, branilac okrivljenog Radeta Pjetlovića - advokat Jelena Jovanović ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Istim zahtevom ukazuje se i na povredu člana 32. Ustava RS, međutim, kako branilac uz podneti zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda koja se odnosi na okrivljenog Radeta Pjetlovića ili drugog učesnika u postupku, kako je to propisano odredbom člana 484. ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Ivana Gavrilovića – advokat Jovan Jovanović, u uvodu podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se konkretno ova povreda sastoji, već s tim u vezi ističe da se u predmetu, nakon glavnog pretresa održanog dana 01.03.2025. godine pojavljuje podnesak branioca okrivljenog AA od 17.03.2023. godine, i to navodni transkript poruka koje se nalaze na njegovom telefonu, koje je razmenjivao sa ostalim okrivljenima, da je navedeni podnesak sa dokazima dostavljen okrivljenima tek na pretresu dana 22.03.2023. godine, te da je nakon toga sud doneo naredbu K br.50/22 do 22.03.2023. godine kojom se određuje veštačenje navedenog telefona, uz sopstveni zaključak da je ovaj dokaz morao biti dostavljen u istrazi ili na prvom pretresu, obzirom da je isključivo opteretio okrivljene Gavrilovića i AA. Kako izloženim navodima zahteva branilac okrivljenog Ivana Gavrilovića u suštini iznosi sopstvenu ocenu dokaza i dovodi u sumnju odluku suda kojom je određeno veštačenje predmetnog telefona, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Vrhovni sud je odbacio zahtev istog branioca i u delu u kojem se, bez ikakvog obrazloženja, ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Najzad, branilac okrivljenog Ivana Gavrilovića u uvodu zahteva ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, pa kako navedene povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP, u delu u kome su zahtevi odbačeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković