U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Filipa Domazeta, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 4/2026 od 11.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2026. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Filipa Domazeta, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 4/2026 od 11.02.2026. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 1.000,00 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 4/2026 od 11.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Radiše Mitića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine (u izreci presude pogrešno označeno Osnovnog suda u Nišu).

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Filip Domazet, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 34. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 4/2026 od 11.02.2026. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda vezano za postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela zasnovana na neformalnoj izjavi koju je okrivljeni dao policijskim službenicima prilikom zaustavljanja vozila. Kao razlog nemogućnosti korišćenja u krivičnom postupku takve izjave okrivljenog, branilac ističe da okrivljeni istu nije dao u svojstvu osumnjičenog u formi procesne odbrane, uz poštovanje procesnih garancija i prethodno upozorenje o pravima koja mu pripadaju, niti uz prisustvo branioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta, kao i iz pobijanih pravnosnažnih presuda, jasno prozilazi da sud u konkretnom slučaju nije u dokaznom postupku izveo kao dokaz izjavu okrivljenog AA na koju se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva branilac okrivljenog, te da na njoj nije zasnovao pobijanu pravnosnažnu osuđujuću presudu, već da je kao dokaz izveo odbranu okrivljenog datu na glavnom pretresu dana 19.05.2025. godine, a koju odbranu sud inače nije prihvatio kako to proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da je okrivljeni oglašen krivim za delo koje po zakonu ne predstavlja krivično delo. Po stavu branioca, radnja okrivljenog koja je činjenično opisana u izreci presude ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ, budući da iz činjeničnog opisa proizilazi da se u konkretnom slučaju ne radi o upotrebi lažne javne isprave, obzirom da predmetne registarske tablice nisu bile lažne, niti preinačene, već predstavljaju autentične registarske tablice koje je izdao nadležni državni organ za drugo putničko motorno vozilo.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.51/25 od 30.09.2025. godine proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zato što je u vreme i na mestu bliže opisanim u toj izreci, upotrebio kao pravu lažnu javnu ispravu, tako što je kao vozač upravljao putničkim motornim vozilom marke „Škoda“, model „Felicija“ „GLX 1.3“..., čija registracija „...“ je istekla 29.11.2018. godine, na kome su bile postavljene registarske tablice „...“ izdate za putničko motorno vozilo marke „Zastava“, model „Jugo koral A.3 IN“ na ime BB iz ..., iako je znao da u svojstvu učesnika u javnom saobraćaju koristi neregistrovano putničko motorno vozilo na kome se nalaze sa prednje i zadnje strane registarske tablice koje nisu izdate od strane nadležnog državnog organa za navedeno putničko motorno vozilo na kome su bile postavljene, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svih obeležja i zabranjenosti svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Osnovni oblik krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2013. godine) čini onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe. Stavom 2. istog člana propisan je teži oblik ovog krivičnog dela i to ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne prvostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to svi elementi krivice predviđeni odredbom člana 22. KZ i to da je okrivljeni bio uračunljiv, da je postupao sa umišljajem i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, a lažnu javnu ispravu okrivljeni je upotrebio kao pravu na taj način što je kao vozač upravljao putničkim motornim vozilom čija registracija je istekla dana 29.11.2018. godine i na kome su bile postavljene registarske tablice izdate za drugo putničko motorno vozilo na ime drugog lica, znajući da u svojstvu učesnika u javnom saobraćaju koristi neregistrovano putničko motorno vozilo na kome se nalaze sa prednje i zadnje strane registarske tablice koja nisu izdate od strane nadležnog državnog organa za navedeno putničko motorno vozilo na kome su bile postavljene, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, po oceni Vrhovnog suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje da je sud povredio identitet optužbe i presude, budući da iz obrazloženja pobijane presude proizilazi da je sud utvrđivao i razmatrao okolnosti koje nisu sadržane u optužnom aktu javnog tužioca, proširujući na taj način u pobijanoj presudi činjenični osnov optužbe svojim zaključcima o načinu na koji je okrivljeni došao u posed registarskih tablica i vozila, iako takve činjenice nisu bile predmet optuženja. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo imajući u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom predlogu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTO.br.50/25 od 26.02.2025. godine i u izreci pravnosnažne prvostepene presude, odnosno da postoji potpuna identičnost činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom dela datim u optužnom aktu javnog tužioca. Inače, kako član 420. stav 1. ZKP podrazumeva istovetnost opisa činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela sadržanih u činjeničnom osnovu optužnog akta i činjeničnom opisu dela u izreci presude, to se kod ocene istovetnosti presude u odnosu na optužbu vrši poređenje činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u odnosu na činjenični opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke suda iznete u obrazloženju presude (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog), pa stoga u konkretnom slučaju nema ni prekoračenja optužbe činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u obrazloženju presude. Sledstveno navedenom, kao neosnovani su ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su nejasni i međusobno protivrečni razlozi o odlučnim činjenicama koji su dati u obrazloženju pobijane presude, te da između izreke i obrazloženja pobijane presude postoje očigledne nesaglasnosti. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude dao konkretne razloge zbog kojih smatra da su žalbeni navodi odbrane neosnovani i to posebno navodi odbrane vezano za pogrešnu pravnu kvalifikaciju radnje izvršenja, nepostojanje zakonskih obeležja krivičnog dela i protivrečnosti u obrazloženju prvostepene presude, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju Vrhovnog suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 34. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Filipa Domazeta, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković