Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca JKP „ Infostan tehnologije“ Beograd, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Miško Dimitrijević iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 87/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 87/24 od 12.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 87/24 od 12.06.2024. godine.

Odbija se zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 49/22 od 06.11.2023. godine, stavom prvim izreke stavljeno je van snage rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Bojana Kostića iz ... I.Ivk 988/20 od 23.11.2020. godine u obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari i u delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u celosti. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, te da plati sudu na ime takse na presudu iznos od 1.608,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 87/24 od 12.06.2024. godine, stavom prvim izreke uvažena je žalba tužioca kao osnovana i prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva tako što je održano na snazi rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Bojana Kostića iz ... I.Ivk 988/20 od 23.11.2020. godine kojim je obavezana tužena da izvršnom poveriocu isplati na ime duga ukupan iznos od 32.900,34 dinara, odnosno pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 11.984,17 dinara. Stavom drugim izreke preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.984,17 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23 – drugi zakon).

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ( „ Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov dug i ocenjeno je da tužbeni zahtev tužioca osnovan te je održano na snazi rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja. O ovom pravu tužioca, drugostepeni su je odlučio uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava, konkretno Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji Grada Beograda, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave tužilac je podneo 27.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 32.900,34 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka za sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona parničnom postupku iz kojih razloga je Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu trećem izreke primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković