Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stefana Jevtića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Jevtića - advokata Nemanje Jarića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 454/25 od 14.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Jevtića - advokata Nemanje Jarića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 454/25 od 14.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine, između ostalih, okrivljeni Stefan Jevtić je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 25.04.2024. godine (pogrešno označeno u izreci presude od 25.04.2025. godine) pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Istom presudom od okrivljenog Stefana Jevtića je oduzeta imovinska korist i to iznos od 4.000,00 dinara, s tim što se od okrivljenog oduzima novac u ukupnom iznosu od 3.440,00 dinara koji je od istog oduzet po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kragujevac broj 24441/24 od 25.04.2024. godine, dok je okrivljeni obavezan da na ime razlike stečene imovinske koristi uplati Višem sudu u Kragujevcu iznos od 560,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu i Višem sudu u Kragujevcu, kao i da naknadi paušal Višem sudu u Kragujevcu, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 04.07.2025. godine ispravljena je po službenoj dužnosti presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine i to na strani 2 izreke u poslednjem pasusu u petom redu umesto „3,47 grama“ treba da stoji „3,77 grama“, na strani 3 izreke pod II u jedanaestom redu umesto reči „od“ treba da stoji „kod“, na strani 4 izreke u drugom pasusu umesto „član 246a stav 6“ treba da stoji „član 246a stav 5“, u četvrtom pasusu u devetom redu umesto „61.685,00 dinara“ treba da stoji „95.513,70 dinara“, te na strani 24 obrazloženja u drugom pasusu u devetnaestom redu umesto „3,47 grama“ treba da stoji „3,77 grama“ i na strani 27 u poslednjem pasusu u trećem redu umesto „45.134,89 dinara“ treba da stoji „41.588,89 dinara“ i u četvrtom redu umesto „34.940,11 dinara“ treba da stoji „38.042,89 dinara“, dok se u istom redu briše reč „dva“ i u petom redu umesto reči „iznose od po“ treba da stoji „iznos od“, dok u preostalom delu presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine ostaje neizmenjena.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 05.12.2025. godine ispravljena je po službenoj dužnosti presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 04.07.2025. godine, a koja je u osuđujućem delu potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 454/25 od 14.10.2025. godine i to na trećoj strani izreke presude u pretposlednjem pasusu u četvrtom redu u pogledu uračunavanja vremena provedenog u pritvoru okrivljenog Stefana Jevtića tako da umesto „računa od 25.04.2025. godine“ treba da stoji „računa od 25.04.2024. godine“, dok u preostalom delu presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 454/25 od 14.10.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, okrivljenog Stefana Jevtića i njegovih branilaca, kao i žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-33/24 od 19.06.2025. godine potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka okrivljenog AA, a u kom delu je uvažena žalba branioca okrivljenog AA i u tom delu presuda ukinuta i upućena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Jevtića - advokat Nemanja Jarić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona tačno i konkretno sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Stefana Jevtića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste i označavajući kao nezakonit dokaz na kojem je po braniocu zasnovana pobijana osuđujuća presuda iskaz svedoka BB. Međutim, branilac svojim navodima, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost iskaza svedoka BB, budući da ne ukazuje suprotno kojoj zakonskoj odredbi je navedeni iskaz pribavljen i izveden, već faktički samo osporava njegovu dokaznu snagu i ocenu suda o prihvatljivosti ovog dokaza, te u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, dajući pri tome sopstvenu analizu i ocenu iskaza svedoka BB i ostalih izvedenih dokaza i iznoseći sopstveni činjenični zaključak da nema nijednog dokaza da je okrivljeni Stefan Jevtić kritičnog dana prodao opojnu drogu okrivljenom AA i za to dobio novac, zbog čega je okrivljenog Stefana Jevtića trebalo osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima osporava dokaznu snagu iskaza svedoka BB i ocenu suda o prihvatljivosti ovog dokaza, te u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, uz iznošenje sopstvenih zaključaka i tvrdnji, a što sve ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim i u delu u kojem branilac samo paušalno navodi da su nižestepene presude nezakonito zasnovane na iskazima inspektora OKP Grupe za borbu protiv droga. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu uopšte ne navodi imena i prezimena navedenih policijskih inspektora čiji iskazi su po njemu nezakoniti, odnosno ne precizira iskaz kog tačno i konkretno svedoka - policijskog inspektora od više ispitanih je po njemu nezakonit, ne ukazujući pri tome ni protivno kojoj zakonskoj odredbi su navedeni iskazi pribavljeni i izvedeni, pa stoga kako nije konkretno i precizno opredeljeno iskaz kog svedoka – policijskog inspektora od više njih je obuhvaćen bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je prvostepeni sud nepravilno odbio kao suvišan dokazni predlog odbrane da sud u prisustvu svedoka BB izađe na lice mesta kako bi svedok mogla da odredi svoju tačnu lokaciju sa koje je posmatrala okrivljene i njihov susret, kao i lokaciju gde su se okrivljeni nalazili, a takođe i dokazni predlog da izvrši uvid u fotografije koje je odbrana sačinila, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP.

Imajući u vidu da povreda odredbe člana 395. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Jevtića - advokata Nemanje Jarića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković