U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Božidara Stolića i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Stolića i okrivljenog Filipa Golubovića, advokata Slobodana Staševića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-125/2023 od 23.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 38/24 od 11.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, većinom glasova doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Stolića i okrivljenog Filipa Golubovića, advokata Slobodana Staševića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-125/2023 od 23.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 38/24 od 11.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-125/2023 od 23.07.2024. godine, u prvom stavu izreke presude, oglašeni su krivim okrivljeni Božidar Stolić da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.06.2021. godine do 06.08.2021. godine i okrivljeni Filip Golubović zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Prema okrivljenom Božidaru Stoliću izrečena je i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, pa se zabranjuje istom vršenje poziva – radnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u trajanju od 5 godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere i isti je obavezan da na osnovu člana 91. i 92. Krivičnog zakonika na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem krivičnog dela plati sudu novčani iznos od 500 evra u dinarskoj protivvredosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, a u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate sudu na ime paušala iznos od po 20.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 38/24 od 11.07.2025. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-125/2023 od 23.07.2024. godine, samo u delu odluke o kaznama, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal okrivljenog Božidara Stolića zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.06.2021. godine do 06.08.2021. godine, a okrivljenog Filipa Golubovića zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok su u preostalom delu žalba javnog tužioca, žalbe branilaca okrivljenog Božidara Stolića, advokata Branislava Bogdanovića i advokata Aleksandra Popovića i branioca okrivljenog Filipa Golubovića, advokata Slobodana Staševića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih Božidara Stolića i Filipa Golubovića, advokat Slobodan Stašević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje po izjavljenim žalbama.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije u smislu člana 488. stav 2. ZKP od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o saslušanju okrivljenog Filipa Golubovića sačinjen u UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, broj 03/2-3 broj KT-10/21 od 25.08.2021. godine koji je po načinu pribavljanja u suprotnosti sa izričitim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, u kome se, po navodima branioca, okrivljeni nije izričito izjasnio o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno ovo njegovo izjašnjenje nije uneto u zapisnik o saslušanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su ocenjeni kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Filip Golubović saslušan u svojstvu osumnjičenog pred ovlašćenim službenim licima UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, broj 03/2-3 broj KT-10/21 od 25.08.2021. godine, s tim da u samom zapisniku nije konstatovano upozorenje okrivljenom i njegova izjava o prisustvu branioca u smislu člana 85. stav 3. ZKP, odnosno njegovo izričito izjašnjenje u pogledu prava na angažovanje branioca.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, to po automatizmu ne znači da upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ne ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, ukoliko na zapisniku o saslušanju osumnjičenog izričito nije navedeno da se radi o upozorenju i izjavi okrivljenog u smislu navedene zakonske odredbe, već sud u svakom konkretnom slučaju, procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava iznetom u presudi u predmetu Almši protiv Srbije od 08.10.2019. godine (broj predstavke 21388/15) pravičnost krivičnog postupka nije ugrožena ukoliko ne postoje relevantni i dovoljni razlozi za nadjačanje ili ometanje želje okrivljenog u pogledu njegovog izbora pravnog zastupanja. Stoga, po nalaženju tog suda, bez obzira na činjenicu što u zapisniku o saslušanju okrivljenog nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje zastupnika lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, smatra se da je okrivljeni jasno prihvatio postavljenog branioca o čemu svedoči njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvu bilo kakvih primedbi, i da sledstveno iznetom okrivljeni nije bio ograničen u svom slobodnom izboru branioca.

U konkretnom slučaju, okrivljeni Filip Golubović je u predistražnom postupku, pre davanja iskaza, od strane ovlašćenih službenih lica policije poučen o pravima iz člana 68. ZKP, a između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva mogućnost da uzme branioca po svom izboru, ili, ukoliko ga ne izabere, da se brani uz pomoć branioca po službenoj dužnosti, kao i da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, pa se okrivljeni izričito izjasnio da je razumeo svoja prava i da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Marka Savića, sa kojim je obavio poverljiv razgovor u trajanju od 15 minuta, nakon čega je dao svoj iskaz i zapisnik o saslušanju potpisao bez primedbi, a osim toga sa navedenim advokatom nastavio saradnju sve do 23.10.2023. godine, kada je angažovao novog branioca.

Stoga je, po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju okrivljeni svoju izjavu da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca po službenoj dužnosti dao povodom navedenih upozorenja organa postupka, a pored ostalog i o pravu na branioca.

Shodno tome, po nalaženju ovoga suda, navedena upozorenja i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca u konkretnom slučaju u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, zbog čega navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku, pa se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković