.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4332/2024
09.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „Špik Ivanjica“ d.o.o. Ivanjica, čiji je punomoćnik Jelena Lakićević Šili, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 580/23 od 10.11.2023. godine, ispravljene rešenjem Gž 580/23 od 18.01.2024. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 580/23 od 10.11.2023. godine, ispravljene rešenjem Gž 580/23 od 18.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 580/23 od 10.11.2023. godine, ispravljene rešenjem Gž 580/23 od 18.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 138/21 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na osnovu naknade štete isplati 336.906,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine, kao dana veštačenja, do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 153.665,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 580/23 od 10.11.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 580/23 od 18.01.2024. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 214.707,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade materijalne štete isplati preko dosuđenog iznosa, i to za iznos od još 122.199,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine do isplate i tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 84.785,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškova žalbenog postupka od 33.488,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 154, 155, 156. stav 3. i 376. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade materijalne štete podneta je 12.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 336.906,60 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
