Prema navedenoj odredbi (stav 1.), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime manje isplaćene naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period. Pobijana odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocima naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu obračunata i isplaćivana na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno da fiksni dodatak (koji ulazi u strukturu zarade) sadrži i topli obrok i regres (za pojedine mesece u kojima je pogrešno obračunata i utvrđeno da postoji razlika, tužiocima je ta razlika dosuđena pravnosnažnom presudom P1 154/20 od 20.04.2020. godine). Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Osim toga, revizijom se osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, a što nisu razlozi za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu je očigledno niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.

Zbog toga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković