Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tužene Oštine Kladovo, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Kladovo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 311/23 od 28.02.2023. godine, u sednici održanoj 16.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 311/23 od 28.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 311/23 od 28.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Osnovnog suda u Negotinu - Sudska jedinica u Kladovu P 111/19 od 17.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da od tužioca preuzme svojinu na zemljištu: kat. parcela .., njiva treće klase, površine 66 ari i 10 m2, i kat. parcela .., njiva druge klase, površine 3 ari i 50 m2, obe potes „...“, u naselju ..., opština Kladovo, upisane u Listu nepokretnosti .. KO Kladovo, za javno zemljište, kao i da pravo svojine na preuzetom zemljištu, na osnovu ove presude, upiše u katastar nepokretnosti kao javnu svojinu, što bi tužilac bio dužan da trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade za vlasništvo na preuzetom zemljištu isplati novčani iznos od 3.234.454,59 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 311/23 od 28.02.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu član 404. ZPP.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23 drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetne kat. parcele tužioca .. i .. su u njegovoj svojini i državini, po načinu korišćenja su njive i oporezuju se kao poljoprivredno zemljište. Rešenjem tužene Opštine Kladovo br.465-15/93-01 od 24.06.1993. godine utvrđeno je postojanje opšteg interesa za eksproprijaciju zemljišta u korist i za potrebe tužene radi određivanja sanitarne zaštite vodoizvorišta „Carine“ u Kladovu, među kojem je i predmetno zemljište tužioca. Postupak eksproprijacije nikada nije sproveden u odnosu na tužiočevo zemljište (nije doneto rešenje o eksproprijaciji), jer tužena opština nije imala za to interes s obzirom na to da se na njemu ne nalaze objekti vodoprivrede, već se nalaze na drugim parcelama (pet eksploatacionih bunara i crpna stanica). Zemljište nije faktički oduzeto od tužioca, može njime da nesmetano raspolaže i da ga koristi pod uslovom da ne ugrožava vodozahvat. Tužiočeve parcele se nalaze u užoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja „Carina“ u Kladovu, van građevinskog područja naseljenog mesta Kladovo (informacija o lokaciji od 08.04.2019. godine, sa osloncem na Odluku o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije Kladova br. 350- 91/2018-1 od 20.12.2018. godine „Službeni list opštine Kladovo“ br.15/18 od 20.12.2018. godine, i planski dokument RGZ-SKN Kladovo od 28.01.2019. godine), koja činjenica nije bila sporna među strankama. Tužilac parcele ne koristi. O tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili, s pozivom na to da tužilac nije faktički deposediran sa svojih parcela po osnovu faktičke ili nepotpune eksproprijacije, da je i dalje vlasnik i držalac istih (član 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa), da je njegova volja da njima ne raspolaže i da ih ne koristi, a da na drugačiju odluku nije od uticaja činjenica da postoji njihova smanjena tržišna vrednost zbog toga što se nalaze u užoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja (nalaz i mišljenje Komisije veštaka Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad), niti to što tužilac ima obavezu da ih drži, koristi i njima raspolaže u skladu sa odredbom člana 134. stav 2. Zakona o vodama.

Nižestepene odluke su donete u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava s jedne strane u pogledu ovlašćenja koja ima vlasnik i držalac zemljišta koje nije eksproprisano, odnosno ne nalaze se u režimu javne svojine u smislu odredaba člana 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, članova 1., 5. stav 1. i 53. stavovi 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95... 106/16-Autentično tumačenje), člana 58. stavovi 1. i 2. Ustava RS i člana 10. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...153/20), a s druge strane u pogledu zabrana i ograničenja koje je dužan da trpi vlasnik i držalac takvog zemljišta koje se nalazi u užoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja predviđenoj planskim aktom propisanih odredbama člana 134. stavovi 1. i 2. u vezi člana 74. stav 1. Zakona o vodama („Službni glasnik RS“, br.30/10...95/18-dr. zakon) i člana 27. Pravilnika o načinu određivanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja („Službeni glasnik RS“, br 92/08). Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Osim toga, razlozi revizije se delom odnose na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 28.02.2019. godine, a preinačena podneskom tužioca od 16.09.2022. godine, označena vrednost predmeta spora je 3.234.454,59 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju nije priznat jer nisu bili nužni za vođenje spora zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković