Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za njegov sastav.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pak učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja BB iz ... je dana ...1986. godine, primljena u Ginekološko-akušersko odeljenje tadašnjeg Medicinskog centra u Kruševcu, pravnog prethodnika Opšte bolnice u Kruševcu u osmom mesecu trudnoće. Tokom trudnoće, koja je bila njena prva, tužilja je redovno išla na kontrolne preglede i sve je bilo uredno. Međutim, u bolnicu je ...1986. godine, primljena zbog krvarenja. Na pregledu ultrazvukom rečeno joj je da je plod mrtav i da po hitnom postupku mora da izazove veštački porođaj da ne bi došlo do sepse, iako je ona predočila doktoru da oseća pokrete bebe i da je beba živa. U porodilištu pravnog prethodnika Opšte bolnice u Kruševcu tužilja je ...1986. godine u 16,30 časova rodila živo muško dete, nedonošče, koje je navodno preminulo tog dana u 16,50 časova. Prema protokolu medicinskog centra u Kruševcu evidentirana je smrt muškog deteta bez imena, prezimena BB sa datumom smrti ...1986. godine u 16,50 časova. Činjenica smrti je evidentirana u potvrdi smrti i izvodu iz MK U ... za 1986. godinu za matično područje Kruševac. BB se obraćala Ministarstvu zdravlja Republike Srbije sa zahtevom za vanrednim inspekcijskim nadzorom nad porodilištem u Opštoj bolnici Kruševac. Nadzor je izvršen 21.04.2016. godine o čemu je tužilji zdravstveni inspektor ministarstva pismeno obavestio istog dana. Prilikom inspekcijskog nadzora ustanovljeno je da je evidentiran prvi porođaj tužilje ...1986. godine u 16,30 časova, da je rođeno živo dete, muškog pola, nedonošeno, da je u protokolu umrlih za period od 05.06.1984. do 27.09.1994. godine, pod brojem ... evidentiran smrt tužiljinog deteta ...1986. godine, u 16,50 časova i da je broj istorije bolesti ... . U odeljenskom protokolu broj ... od 19.05.1986. godine, evidentirano je da je tužilja primljena na odeljenje ginekologije i da je otpuštena ...1986. godine. Navedeno je da arhiv bolnice ne poseduje istoriju bolesti za sporni slučaj već samo navedene protokole. BB se obraćala JKP Kruševac, radi pribavljanja podataka o sahrani bebe, pod prezimenom BB, preminule ...1986. godine, ali da u knjigama umrlih na Starom groblju u Kruševcu nema podataka o sahrani bebe preminule ...1986. godine. Tužilja je dobila izveštaj Opšte bolnice Kruševac da se prema nezvaničnim podacima u periodu pre 1998. godine, bolnička sahrana rođenih beba i delova ljudskog tela vršila spaljivanjem posmrtnih ostataka u krematorijumu koji je postojao u krugu bolnice. Tužilja nikada, nije dobila otpusnu listu za bebu. Tražila je podatke o tome da li je izvršena obdukcija novorođenčeta o čemu je usmeno dobila potvrdu da o tome nema podataka. Tužilja nikada nije saznala gde se nalazi njeno dete.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da tužena nije odgovorna jer nema nezakonitog ili nepravilnog rada organa Republike Srbije, već eventualno Opšte bolnice u Kruševcu, koja je posebno pravno lice i za čiji rad ne odgovara tužena.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da na strani tužene ima odgovornosti kao osnivača Opšte bolnice Kruševac. Ovo iz razloga što je izvršen inspekcijski nadzor nad porodilištem u Opštoj bolnici Kruševac (pravnom sledbeniku medicinske ustanove u kojoj se tužilja porodila) ali je tom prilikom zatražena samo informaciji o sahranjivanju mrtvorođenih beba a ne izjašnjenje podataka o upisima rođenja odnosno smrti tužiljinog deteta koji su izvršeni na osnovu podataka koje je bolnica dostavila matičaru i koji su u nekim delovima prepravljani (datum sačinjavanja prijave rođenja i prijave smrti, označenje roditelja u potvrdi o smrti) a u nekim delovima nepotpuni (lekarskom izveštaju o smrti nema uzroka smrti). Prema članu 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnim slobodama regulisano je i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života tako da obostano uživanje roditelja deteta u zajedničkom društvu predstavlja osnovni element porodičnog života u smislu ali i da roditelji imaju pravo da u slučaju sumnje u sudbinu i status njihove novorođene dece saznaju istinu o tome. Obaveza države je da im pruži pouzdane informacije o statusu i sudbini dece. Kod tužilje se osnovano pojavila sumnja u pogledu toga kakav je status i sudbina deteta koje je rodila ...1986. godine, kada je izdata potvrda o smrti deteta u kojoj se navodi da je dete preminulo ...1986. godine, u 16,50 časova, da na toj potvrdi nema ni potpisa roditelja odnosno potpis majke je precrtan i on ne odgovara njenom potpisu. Tužilja ima pravo da sazna istinu o statusu i sudbini njenog deteta. Obaveza nadležnih organa tužene da utvrde činjenice pogodne da se utvrdi istina o statustu i sudbini tužiljinog deteta zbog čega se tužilja obraćala Ministarstvu zdravlja tužene 2016. godine. Drugostepeni sud zaključuje da postoji propust organa tužene u konkretnom slučaju da postoji pasivno ponašanje Ministarstva zdravlja da preuzme pouzdanu proveru tačnosti tužiljine tvrdnje da izveštaj bolnice o smrti njenog deteta nije tačan. Tužilji nije obezbeđen delotvoran postupak u vezi sa pravom poštovanja porodičnog života proklamovanog odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tužilji nije omogućeno da vidi telo deteta iako je tražila, nije dobila informaciju o obdukciji tela i ne zna da li je ikada njeno dete sahranjeno, zbog toga je tužilja pretrpela trajnu povredu prava na poštovanje porodičnog života, obzirom da nadležni organi tužene nisu pružili pouzdane informcije o sudbini njenog deteta iako su bili dužni ispitati sve okolnosti konketnog slučaju i time otkloniti svaku sumnju i neizvesnost. Tužena nije omogućila tužilji adekvatan mehanizam za zaštitu povređenog prava na porodični život i nije omogućila tužilji da sazna istinu u skladu sa tvrdnjama o sudbini njenog deteta. S toga tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete shodno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, pa je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, regulisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Iz te odredbe proizilazi da postoji obostrano uživanje roditelja i deteta u zajedničkom društvu i da to predstavlja osnovni element porodičnog života u smislu da roditelji imaju i pravo da u slučaju sumnje o sudbini i statusu njihove novorođene dece saznaju istinu o tome. Obaveza je države da im pruži pouzdane informacije o statusu i sudbini dece. Kod tužilje se osnovano pojavila sumnja u pogledu sudbine njenog deteta koje je rodila ...1986. godine. Kada je tužilja pokušala da sazna istinu o sudbini rođenog deteta organ tužene se pasivno ponašao i nisu razjašnjene sporne okolnosti vezano za okolnost da li je novorođeno dete tužilje umrlo ili ne. Iako je tužilja prijavila inspektoru Ministarstva zdravlja slučaj, nije preduzeta pouzdana provera tačnosti tužiljinih tvrdnji da izveštaj bolnice o smrti njenog deteta nije tačan. Tužilji nije obezbeđen delotvoran postupak u vezi sa pravom na poštovanje porodičnog života, proklamovan odredbom člana 8. Evropske konvencije. Tužilji nije omogućeno da vidi telo iako je ona to tražila, nije joj data informacija vezano za obdukciju tela a nije dobila ni informaciju da li je i kada njeno dete sahranjeno. Pravilno je zaključeno da sve te okolnosti ukazuju na činjenicu da tužena nije preduzela sve delotvorne radnje u smislu saznanja činjenica o eventualnoj smrti tužiljinog deteta. Pravilno je zaključeno da je tužilja zbog toga trpela duševne bolove te da je shodno članu 200. ZOO, pripada pravo na naknadu dosuđene nematerijalne štete, a zbog svega iznetog navodi revizije nisu prihvatljivi.

Iz izloženog, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilji nisu priznati troškovi stručnog sastava odgovora na reviziju jer isti nije obavezan.

Predsednik veća – sudija,

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković