Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenta da je drugostepeni sud, koji je u svemu prihvatio činjenično utvrđenje prvostepenog suda, učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešnom primenom pravila o dokazivanju i teretu dokazivanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj ../2018 od 16.03.2018. godine. Tim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu na poslovima referenta za ... broj ... od 14.10.2002. godine i Aneks broj 3 ugovora o radu ... od 14.10.2009. godine, zaveden pod brojem ../2018 od 31.01.2018. godine, zbog povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline i ponašanja koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, jer je svojim protivpravnim postupcima povredila svoje obaveze na radu, preuzete radne dužnosti na taj način: što nije uredno vodila kartoteku učenika i studenata o izvršenoj naplati i nije vršila usklađivanje sa šefom finansijske službe, što je imalo za posledicu plaćanja smeštaja i ishrane od strane učenika- korisnika usluga tuženog mimo ugovora o pružanju usluga smeštaja i ishrane, jer su uplate izvršene u tekućem mesecu za pružanje usluga u istom mesecu, umesto avansno, kako je predviđeno ugovorom; što nije vodila mesečnu specifikaciju o stanju dugovanja i potraživanja kupaca i dobavljača i sa njom nije upoznala šefa finansijske službe radi blagovremene naplate od kupaca i dobavljača, pa je u odnosu na potraživanja iz 2010. godine od kupca Omladinski košarkaški klub „Ćuprija“ u iznosu od 18.000,00 dinara, „Elstar“ Agencija Despotovac u iznosu od 146.320,00 dinara, te potraživanje iz 2011. godine od kupca Opštinski vatrogasni savez Jagodina u iznosu od 21.250,00 dinara, nastupila zastarelost potraživanja, pa se ista sudskim putem ne mogu naplatiti; što nije račune dobavljača „ABS sistem“ Paraćin, „Stiliko supska“, SZTR „Aleksandar Majur“ i d.o.o. „Alfa Jagodina“ knjižila sa datumom i valutom sadržanim u istim računima, a što je protivno Uredbom o budžetskom računovodstvu i Pravilnikom o budžetskom računovodstvu Doma učenika srednjih škola „Srećno“ Ćuprija, što je za posledicu imalo netačan saldo analitike dobavljača u pogledu dospelih i nedospelih obaveza; što je mimo odobrenog obračuna isplate zarada od strane direktora Doma, BB od 08.11.2017. godine izvršena isplata zarada za prvi deo oktobra 2017. godine bez obaveštenja i saglasnosti direktora, njene overe i potpisa; što nije izvršila obračun zarade zaposlenima za mesec oktobar 2017. godine, odnosno što je obračun zarade zaposlenima za mesec novembar 2017. godine izvršila mimo zakonskih propisa, iako je od strane direktora Doma upozoravana u više navrata pisanim putem da se obračun zarada mora vršiti u skladu sa zakonom i dokumentacijom koju su izdali nadležni organi u vršenju svojih ovlašćenja; što je poslodavcu pričinila štetu jer nije izvršila obračun zarade za zaposlene Doma za mesec oktobar 2017. godine (drugi deo), zbog čega je morala da bude, u cilju obezbeđenja zakonitog obračuna i blagovremene isplate zarade, angažovana knjigovodstvena agencija „Ivaton“ Ćuprija po ugovoru broj 2277/2017 od 28.11.2017. godine, da izvrši obračun zarade u skladu sa propisima, za koji posao je plaćena naknada po navedenom ugovoru u iznosu od 22.000,00 dinara, a za koji iznos je zaposlena poslodavcu pričinila štetu; što kao zaposlena zadužena za obračun zarade i naknade zarade nije postupila u skladu sa članom 103. Zakona o zdravstenom osiguranju i nije izvršila obračun naknade za zaposlenu VV, pripadajuće za vreme privremene sprečenosti za rad, koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i nije ga dostavila nadležnoj matičnoj filijali zdravstvenog osiguranja za period u kome je imenovana bila privremeno sprečena za rad preko 30 dana, odnosno za period od 18.09.2017. godine do 13.10.2017. godine. U pobijanom rešenju se navodi da je ovim radnjama tužilja učinila povredu radne obaeze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze); tačka 2. (ako zloupotrebljava položaj i prekorači ovlašćenja) i tačka 3. ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada, iskazala nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu (ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca), zbog čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu broj ... od 14.10.2009. godine i Aneksa broj 3 ugovora o radu br. ... od 14.10.2009. godine, zaveden pod brojem ../2018 od 31.01.2018. godine. U stavu drugom izreke istog rešenja je navedeno da zaposlenoj prestaje radni odnos danom 16.03.2018. godine, a u stavu trećem izreke da će poslodavac zaposlenoj u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplatiti sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposlena ostvarila do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Tužilja je upozorenjem broj ../2017 od 20.12.2017. godine od strane tuženog upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, pri čemu su joj uz upozorenje dostavljeni i pisani nalazi veštaka (od 13.11.2017. godine i od 28.11.2017. godine), koga je angažovao poslodavac kao i upozorenja direktora tuženog sa nalogom za postupanje tužilje broj ../17, ../17, ../17 i ../17 od 14.12.2017. godine, na koje je tužilja odgovorila 14.12.2017. godine. Tužilja se 29.12.2017. godine izjasnila na upozorenje tuženog od 20.12.2017. godine.

Tužilji je otakazan ugovor o radu iz više otkaznih razloga, pa je za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, bilo potrebno da se utvrdi postojanje bar jednog od upotrebljenih otkaznih razloga.

Nižestepeni sudovi su stanovišta da u toku postupka nije dokazano postojanje opravdanog razloga za otkazivanje ugovora o radu tužilji. U odnosu na prve tri opisane povrede u rešenju o otkazu ugovora o radu, nisu konkretizovane povrede radnih obaveza i radne discipline, jer ne sadrže konkretno vreme navodno učinjenih povreda od strane tužilje, a bez navođenja datuma tih povreda nije se mogla ispitati zakonitost rešenja u ovom delu u pogledu zastarelosti za davanje otkaza u smislu člana 184. Zakona o radu, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu iz ovih otkaznih razloga nezakonito. U odnosu na četvrtu povredu koja je tužilji stavljena na teret u pobijanom rešenju, s obzirom da je u sprovedenom postupku nesumnjivo utvrđeno da su saglanost i potpis direktora bili dati za obračun zarade za prvi deo oktobra 2017. godine i da je bilo slučajeva da direktor telefonom, lično ili preko sekretara kaže da se plata pusti bez potpisa ili overe, a da će potpisati kada se vrati, tuženi nije dokazao da postoji povreda radne obaveze tužilje zbog toga što i obračun za korekciju zarade nije potpisao direktor, jer je postojala praksa takvog postupanja kod tuženog, odnosno tuženi je takvo postupanje tolerisao, pa to, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, ne može sada staviti na teret tužilji kao povredu radne obaveze. Nižestepeni sudovi zaključuju da nije dokazana ni peta povreda koja je tužilji stavljena na teret, zbog toga što je obračun zarade za oktobar 2017. godine izvršen tako što je tužilja upravo postupala po pisanim nalozima direktora tuženog kod obračuna zarade za novembar 2017. godine, zbog čega to ne može biti razlog za otkaz njenog ugovora o radu, da nisu dokazane ni šesta i sedma povreda radne obaveze iz otkaza ugovora o radu koje su tužilji stavljene na teret, imajući u vidu da je u prvostepenom postupku nesumnjivo utvrđeno da je do grešaka u obračunu naknade zarade za VV došlo zbog dostavljanja pogrešnih doznaka i nedostavljanja lekarskih izveštaja, što se ne može pripisati u grešku tužilji, o čemu je direktor tužene obavešten 28.11.2017. godine, kada je služba računovodstva saznala u čemu je problem, pa kako je direktor istog dana angažovao Agenciju „Ivatom“ radi stručne analize, nižestepeni sudovi su zaključili da to nije bilo neophodno, s obzirom da je služba računovodstva već radila na otklanjanju uočenih grešaka, pa tužilja nije odgovorna za eventualno nastalu štetu angažovanjem navedene agencije.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Razlozi za otkaz ugovora o radu koji se zasnivaju na povredama radnih obaveza i nepoštovanju radne discipline propisani su odredbom člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14). Povreda radne obaveze zbog koje zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu postoji, između ostalog, ako zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1). Shodno stavu 3. iste odredbe, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu na taj način što neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca (tačka 1), odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8). Povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline zbog koje se zaposlenom otkazuje ugovor o radu mora biti nedvosmisleno utvrđena i konkretizovana. Mora se utvrditi na koji način je zaposleni nesavesno ili nemarno izvršavao radne obaveze i koje radne obaveze. Otkazivanje ugovora o radu po tom osnovu iziskuje i obavezu poslodavca da, u smislu odredbe člana 180. st. 1 Zakona o radu, pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Zaposleni pri tom mora znati koje radne obaveze obavlja nesavesno ili nemarno i u čemu se ta nesavesnost odnosno nemarnost ogleda, kako bi u primerenom roku, u smislu odredbe člana 180a Zakona o radu, mogao da poboljša svoj rad. Nepoštovanje radne discipline kao razlog za otkazivanje ugovora o radu zaposlenom takođe mora biti konkretizovano. Tako, mora se utvrditi da postoji neki vid nepoštovanja radne discipline propisane odredbom člana 179. stav 3. tačka 1-7 Zakona o radu ili da je reč o nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje zaposlenog koji onemogućava njegov nastavak rada kod poslodavca.

Tuženi je u rešenju o otkazivanju ugovora o radu, u vezi sa prva tri opisa povrede, naveo da tužilja ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, bez dovoljne konkretizacije o kom ponašanju ili propuštanju je reč, odnosno kada, na koji način i u koje vreme je bilo nepoštovanja radne discipline. Takođe navodi da je tužilja u dužem vremenskom periodu nemarno i nesavesno izvršavala radne obaveze i nije izvršavala naloge poslodavca, bez navođenja konkretnih radnih obaveza i naloga poslodavca koje tužilja nije izvršila. Iz navedenog sledi da tuženi nije niti u rešenju o otkazu ugovora o radu, ni u upozorenju, pa ni u toku postupka dokazao u čemu su se sastojali propusti u radu tužilje po navedenim otkaznim razlozima, niti ispunjenost uslova za otkazivanje ugovora o radu tužilji. Kako predmetno upozorenje, ni rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži valjan činjenični opis radnje povrede radne obaveze koja predstavlja otkazni razlog, odnosno konkretno činjenje, nečinjenje ili propuštanje tužilje kojoj se stavlja na teret, niti tačan vremenski okvir kada su navedeni propusti učinjeni, poslodavac je postupio suprotno odredbi člana 180. Zakona o radu, zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova u vezi za prva tri otkazna razloga.

U odnosu na četvrti, peti, šesti i sedmi otkazni razlog naveden u rešenju o otkazu ugovora o radu, nižestepeni sudovi su i po oceni Vrhovnog suda, pravilno zaključili da te radnje i propuste tužilja nije učinila svojom krivicom. Naime, odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje obaveze. Označena povreda radne obaveze postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako to nalažu standardi uslovljeni vrstom radnog procesa u kojem učestvuje.

Povreda radne obaveze mora biti skrivljena, a takva je ako je zaposleni radnju izvršenja preuzeo svojom krivicom – sa umišljajem (namerom) ili iz nehata (nepažnja). Povreda radne obaveze može biti izvršenja činjenjem (aktivnim delovanjem u cilju izvršenja) ili nečinjenjem (propustom da se preduzme određena radnja koja je obavezna). Zaposleni će odgovarati za povredu radne obaveze po osnovu krivice samo ako je poslodavac u postupku koji je prethodio otkazu ugovora o radu utvrdio njegovu krivicu za učinjenu povredu radne obaveze. Za postojanje povrede radne obaveze, kao razlog za otkaz ugovora o radu, mora se utvrditi pojedinačna odgovornost svakog zaposlenog. U konkretnom slučaju to je izostalo, jer u rešenju o otkazu,pored toga što u odnosu na prva tri otkazna razloga, nisu jasno i precizno opisane i konkretizovane radne obaveze tužilje, nije navedeno šta su tačno bile radne obaveze tužilje po Ugovoru o radu, ni koje je tačno radne obaveze prekršila, da li su radnje i propusti koji se stavljaju tužilji na teret učinjeni iz nepažnje ili sa namerom, bez saglasnosti pretpostavljenog ili uz njegovu saglasnost (naročito kada se ima u vidu utvrđena činjenica da neposredno pretpostavljeni tužilji nije radio usled bolovanja u dužem vremenskom periodu i kada se ima u vidu navedena ustaljena praksa kod tuženog) koji propusti se ne mogu otkloniti u parničnom postupku, s obzirom da zakonom nije dozvoljenje dopunjavanje činjeničnog stanja i opisa povrede radne obaveze koji su izostali u samom rešenju o otkazu ugovora o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja i datih razloga, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev osnovan, jer je tužilji prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku i pravilno je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad.

Naime, u sprovedenom postupku tuženi nije dokazao da je tužilja namerno ili nepažnjom učinila povrede radnih obaveza koje su joj rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, niti da je ista povredila radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, te da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a na njemu je u skladu sa članom 231. ZPP bio teret dokazivanja ovih činjenica i da je tokom postupka tužilja upravo dokazala da se u radnjama koje su navedene u otkaznim razlozima ne sadrži povreda radne obaveze umišljajem ili iz nehata, koje vode otkazu ugovora o radu.

U reviziji tuženog osporava se prvenstveno dokazni postupak i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti predmet preispitivanja u revizijskom postupku, u skladu sa odredbom člana 407. stav 2. ZPP. Paušalni revizijski navodi tuženog da je tužilja svojim ponašanjem nanela materijalnu štetu tuženom i da su povrede koje je učinila na radu takve da onemogućavaju njen dalji rad kod tuženog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, jer to u toku postupka nije utvrđeno.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud odbio je reviziju tuženog kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković