.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 121/2026
29.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Momčilović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2427/25 od 17.10.2025. godine, u sednici održanoj 29.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2427/25 od 17.10.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2427/25 od 17.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2427/25 od 17.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 140/25 od 18.08.2025. godine kojom je obavezana tužena da tužilji na ime potraživanja prema Zdravstvenom centru „Vranje“ po presudi Osnovnog suda u Vranju P1 1071/16 od 23.10.2017. godine i zaključku javnog izvršitelja II 215/18 od 05.02.2018. godine isplati novčane iznose navedene u prvom stavu izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.014,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 55.000,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Predmet ovog spora je zahtev tužilje za naplatu novčanog potraživanja, utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom, od tužene kao osnivača Zdravstvenog centra „Vranje“ i solidarno odgovornog za njene obaveze u smislu člana 14. Zakona o stečaju.
Revizijski sud se u istim činjenično-pravnim sporovima već izjasnio o svim pravnim pitanjima koje tužena iznosi u svojoj reviziji.
Tužena je solidarno odgovorna za obaveze zdravstvene ustanove u smislu člana 14. stav 3. Zakona o stečaju u vezi člana 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se prema toj ustanovi ne može pokrenuti i voditi stečajni postupak iz razloga propisanih članom 11. stav 2. tačka 1. u vezi stava 3. Zakona o stečaju. Za postojanje solidarne odgovornosti tužene nije neophodna prethodna obustava izvršnog postupka pokrenutog protiv Zdravstvenog centra iz Vranja, iz razloga predviđenog članom 129. stav 1. tačka 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer u tom slučaju tužena ne bi odgovarala kao solidarni, već kao supsidijerni dužnik. Tužiljino potraživanje zastareva i prema tuženoj u roku iz člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu ne prelazi vrednost koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 6. i čana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
