Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ahmed Hodžić, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Doža Đerđa“ sa sedištem u Bačkoj Topoli, čiji je punomoćnik Tanja Radić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1411/25 od 18.11.2025. godine, u sednici održanoj 12.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1411/25 od 18.11.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1411/25 od 18.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P1 6/23 od 09.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tuženog tako što mu je zaposlna kod tuženog na poslovima rukovodioca BB saopštila 06.04.2023. godine „nakon ovih tužakanja da li stvarno misliš nastaviti da radiš kod tužene jer ja mislim da ćeš ti prvom prilikom dobiti otkaz ugovora o radu“, zatim da mu je 10.07.2023. godine saopštila da ne može da doručkuje u restoranu tužene, već ga je uputila da to čini u jednoj šupi koja nema mokri čvor i druge neophodne higijenske instalacije, zatim ga je eliminisala sa spiska tužene kojim je potrebno podeliti radna odela i zaštitnu opremu u prvoj polovini jula 2023. godine, zabranila da se zaduži sa zaštitnom opremom od januara 2022. godine iako su drugim zaposlenima zaštitna odela i oprema podeljeni, te da je tuženi zlostavljao tužioca na dan davanja na potpis aneksa ugovora o radu na neodređeno vreme od 01.03.2023. godine kojim mu je ponuđeno da obavlja poslove „...“ kao nekvalifikovanog radnika iako je odgovornim radnicima kod tuženog u personalnom dosijeu tužioca bila dostupna dokumentacija koja je potvrđivala da je tužilac stručno kvalifikovani radnik i da te poslove obavlja neprekidno duže od jedne decenije, veoma uspešno, a sve sa namerom da tužilac ne prihvati ponuđeni aneks ugovora o radu od 01.03.2023. godine kako bi se stekli uslovi za otkazivanje ugovora o radu i na taj način tužilac „dobrovoljno“ napusti tuženu ... meseci pre sticanja uslova za penziju. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev radi obavezivanja tuženog da tužiocu isplati na ime naknade štete po osnovu pretrpljenih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 110.000,00 dinara i po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog zlostavljanja, straha, povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva iznos od 120.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je povlačenje tužbe u delu tužbenog zahteva radi zabrane tuženom da vrši ponašanje prema tužiocu koje predstavlja zlostavljanje na radu u vidu navedenog u izreci presude ili neku drugu vrstu zlostavljanja, kao i da utvrđeno zlostavljanje ponavlja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 332.329,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti preusude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1411/25 od 18.11.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tužene i naknada nematerijalne štete, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da tužbeni zahtevi nije osnovan. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge pobijane odluke, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužilac je podneo 20.07.2023. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 230.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 441. ZPP, u vezi sa članom 29. stav 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 436. ZPP) i primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković