Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br. 15/25 od 23.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dragoslava Buceka i potvrđena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 791/23 od 10.12.2024. godine.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 791/23 od 10.12.2024. godine i Kž3 br. 15/25 od 23.10.2025. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Dragoslava Buceka, advokat Ivica Knežević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Buceka, advokata Ivice Kneževića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, iz razloga što je okrivljeni navedeno delo izvršio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, u smislu člana 28. stav 1. KZ.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Izrekom presude Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.791/23 od 10.12.2024. godine okrivljeni Dragoslav Bucek je oglašen krivim da je dana 10.10.2014. godine, u ..., u ul. ..., u kući u kojoj stanuje, u hodniku na garderoberu, neovlašćeno radi prodaje držao osušene delove biljke “Sannabis" koja sadrži psihoaktivnu komponentu THC (tetrahidrokanabinol) u masenom udelu većem od 0,3 % i koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih – kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (Sl. Glasnik br. 28/2013 od 26.03.2013. godine) upakovanu u tri paketa od najlona i to neto mase 98,0 grama, neto mase 97,2 grama i neto mase 99,0 grama, a koja opojna droga je sa navedene adrese od strane ovlašćenih službenih lica PU Niš i OS Aleksinac po potvrdi od 10.10.2014. godine oduzeta od okr. Dragoslava Buceka, pri čemu je okrivljeni bio uračunljiv, svestan da njegovo delo protivpravno i zabranjeno, pa je hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo neovlašćeno proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246. st. 1 KZ.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. st. 1 KZ i to kako objektivna koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u neovlašćenom držanju radi prodaje opojne droge „Cannabis“, koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih – kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci(Sl. Glasnik br. 28/2013 od 26.03.2013. godine) tako i subjektivna obeležja, odnosno da je okrivljeni bio uračunljiv, svestan da je njegovo delo protivpravno i zabranjeno i da je hteo njegovo izvršenje.

Samim tim, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da je okrivljeni Ivan Krstić bio podstican da okrivljenom Dragoslavu Buceku odnese kesu sa opojnom drogom marihuanom koju su mu predali policijski službenici i naložili mu da istu ostavi kod okrivljenog Dragoslava Buceka. U prilog navedenom branilac je istakao da su okrivljenom Ivanu Krstiću tom prilikom predali jednu novinu koja nije bila upakovana, tako da je video da se u istoj nalazi i kesa u kojoj su bile upakovane tri pvc kese sa marihuanomm i rekli mu da pazi da iste ne dodiruje svojim rukama, već da njima manipuliše tako što će dodirivati samo novinu, iz očiglednog razloga da na pvc kesama sa drogom ne bi ostavio svoj dnk trag, a što se na kraju nije ni dogodilo, dok veštačenje papirne kese u koju su se nalazile pvc kese sa marihuanom nije ni rađeno. Činjenica da su odmah po odlasku okrivljenog Krstića inspektori ušli u kuću radi pretresa, kao i činjenica da se okrivljeni Krstić nije vratio u kuću okrivljenog Buceka nesporno ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o isprovociranom krivičnom delu. Po oceni branioca, okrivljeni Krstić je imao ulogu „agenta provokatora", te kada aktivnost „agenta“ provocira na izvršenje krivičnog dela, a nema dokaza da bi delo bilo izvršeno bez njegove intervencije, reč je o "klopci", a stav je Evropskog suda za ljudska prava da se dokazi prikupljeni na ovaj način ne mogu koristiti u krivičnom postupku. Branilac je posebno istakao činjenicu da je okrivljeni Krstić dugogodišnji zavisnik od opojnih droga, da je na osnovu veštačenja utvrđeno da je isti krivično delo izvršio usled zavisnosti od opojnih droga, iz čega proizilazi da je policija mogla lako da manipuliše ovim okrivljenim da učini sve što su od njega tražili, odnosno da odnese opojnu drogu u džaku kod okrivljenog Buceka, koji nije znao šta je u džaku doneto.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i dajući sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog Ivana Krstića i predmetnog događaja.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković