U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilja-protivtuženih mal. AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB i BB iz ..., koju zastupa punomoćik Aleksandra Vavić Horovic, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca VV iz ..., koga zastupa punomoćnik Lazar Plužarević, advokat iz ..., radi izmene odluke o načinu održavanja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužilja-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 421/17 od 30.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 15.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilja-protivtuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 421/17 od 30.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2028/2016 od 19.06.2017. godine usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno da će se način održavanja kontakta oca VV sa mal. AA odvijati svakog drugog vikenda od subote od 10,00 časova do nedelje u 18,00 časova kao i polovinu svih raspusta, tako što će tuženi- protivtužilac preuzimati mal. AA ispred njene porodične kuće, a majka tužilje drugog reda ili stric će predati dete ocu i na istom mestu dete preuzimati, pa je na opisani način izmenjena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 750/2012 od 25.10.2012. godine; odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se menja presuda Osnovnog suda u Novom Sadu od 25.10.2012. godine pod P2 750/12 tako da stav 3. izreke sada glasi da se utvrđuje način održavanja ličih odnosa između VV i mal. AA i održavanje ličnih odnosa će se odvijati svakog drugog vikenda u mesecu u trajanju od dva sata u Centru za socijalni rad u ... uz prisustvu radnika Centra, a po potrebi drugih nadležnih organa; Stavljena su van snage rešenja o privremenoj meri tog suda od 17.11.2015. godine 14.04.2016. godine i 29.12.2016. godine; Određena je privremena mera kojom se do pravnosnažnog okončanja ovog postupka uređuje način održavanja ličnih odnosa između mal. AA i tuženog VV utoliko što će se u prva dva meseca kontakti odvijati svake druge subote u trajanju od 10,00 di 16,00 časova, tako što će tuženi-protivtužilac preuzimati mal. AA ispred njene porodične kuće, a majka tužilje drugog reda ili stric će predati dete ocu i na istom mestu dete preuzimati; odlučeno je da žalba protiv ovog rešenja ne zadržava njegovo izvršenje i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 421/17 od 30.08.2017. godine žalbe parničnih stranaka su odbijene i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2028/2016 od 19.06.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 2028/2016 od 07.07.2017. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju su blagovremeno izjavile tužilje-protivtužene, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se posebno ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, ali ova bitna povreda nije razmatrana, s obzirom da nije propisana kao revizijski razlog u članu 407. stav 2. i stav 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak između tužilje-protivtužene BB i tuženog-protivtužioca VV, razveden je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 750/2012 od 25.10.2012. godine, a njihova zajednička ćerka, mal. tužilja- protivtužena AA, rođena ..2010. godine, poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ovom presudom je uređen i način održavanja ličnih odnosa mal. AA sa ocem svakog drugog vikenda od petka u 17,00 časova pa do nedelje u 17,00 časova, deset dana tokom letnjeg i zimskog perioda u kontinuitetu. Ubrazo nakon razvoda braka došlo je do problema u održavanju ličnih odnosa mal. AA sa ocem zato što je on zadržavao dete i po nekoliko dana duže kod sebe u ..., nije odgovarao na poruke niti telefonske pozive majke kada se kod njega nalazila mal. AA, ucenjivao je majku, tužilju-protivtuženu BB vraćanjem deteta, kako bi mogao da je viđa više vremena mimo sudske odluke. Zbog takvog ponašanja oca mal. AA je često izostajala iz vrtića i drugih aktivnosti koje je imala.

Dana 31.01.2015. godine tuženi-protivtužilac je došao ispred kuće u .. u kojem žive tužilje-protivtužene da ponovo preuzme mal.AA, iako je samo nekoliko dana ranije vratio nakon dužeg zadržavanja, mimo dogovora iz sudske odluke. Kada se mal. AA izjasnila da ne želi da ide ponovo kod oca, tuženi- protivtužilac je odgovorio pretećim pozivom majci, ispred kuće neprekidno trubio, vikao, vređao celu porodicu tužilje-protivtužene zbog čega je intervenisala i policija, da bi sutradan nastavio preko društvenih mreža da objavljuje informacije koje se tiču odnosa stranaka i da prezentuje fotografije mal. AA, zbog čega je majka tužilja-protivtužena BB podnela krivičnu prijavu protiv njega. Zbog ovog konflikta tužilja-protivtužena je sve do septemra 2015. godine sprečavala i onemogućavala ocu da viđa mal. AA, pa je protiv nje pokrenut krivični postupak za oduzimanje maloletnog deteta, koji u vreme donošenja pobijane presude nije pravnosnažno okončan. Poremećeni odnosi postoje i između tuženog-protivtužioca i porodice tužilje-protivtužene BB, sa kojima u zajedničkom domaćinstvu žive ona i mal. AA. Do sukoba između roditelja mal. AA je došlo i u predškolskoj ustanovi koju mal. AA pohađa, kada je tuženi-protivtužilac došao da dobije informacije o detetu, kojom prilikom je došlo do verbalnog konflikta, pa je vasitačica pozvala policiju, zbog čega je podneta prekršajna prijava protiv tužilje-protivtužene.

U toku postupka sud je više puta donosio rešenja o privremenoj meri u cilju uređenja načina održavanja ličih odnosa mal. AA sa tuženim- protivtužiocem. Tako je rešenjem o privremenoj meri od 17.11.2015. godine određeno viđanje mal. deteta sa ocem u prostorijama Centra za socijalni rad u ..., ali je u jednom od tih susreta došlo do konflikta između dede mal. AA (i oca tužilje-protivtužene BB) i tuženog-protivtužioca, koji je udario svog bivšeg tasta, zbog čega je intervenisala policija. Pošto se viđanje mal. AA i tuženog- protivtužioca nije uspešno realizovale, sud je 14.04.2016. godine odredio novu privremenu meru, kojom je bilo predviđeno da se viđenje realizuje u prostorijma Predškolske ustanove „...“ u ... . Po toj privremenoj meri viđenje mal. AA sa tuženim se odvijala bez problema i na način kako je to određeno privremenom merom, redovno, osim kada je dete bilo na moru i kada je imalo boginje.

Prema izveštaju Centra za socijalni rad u ..., prvo je bilo predloženo da je u interesu deteta da se kontakti između detata i oca realizuju u kontrolisanim uslovima, zbog loših odnosa u porodici i zbog opasnosti da mal. AA bude izložena direktnom sukobu stranaka, kao roditelja, prilikom viđanja deteta i oca. Takvi kontakti mal. deteta i oca su se uspešno realizovali, dete se radovalo dolasku i posete su bile ispunjene sadržajima koje dete želi, uz obostrano razmenjivanje poljubaca i zagrljaja. Tuženi-protivtužilac ima adekvatne roditeljske kapacitete, prepoznaje potrebe devojčice, spreman je da zauzme odgovarajuće pedagoške stavove i da ih dosledno sprovodi i motivisan ja za aktivno učešće u detetovom životu. Dete ne oseća strah prema ocu, a činjenica da ne želi da spava kod njega je prouzrokovana ljutnjom prema ocu zbog njegovog ponašanja prema majci mal. AA i drugim članovima porodice sa kojima ona živi. Zbog uspostavljanja emotivne povezanosti mal. AA i oca, prema mišljenju Centra, više ne postoje razlozi kontrolisanog ostvarivanja kontakta deteta i oca, pa je predložen model svaki drugi vikend od subote od 10.00 časova do nedelje u 18,00 časova kao i polovinu svih raspusta.

Stručni tim Centra za socijalni rad u ... se izjasnio da nema indicija koje bi usmerile na potrebu skraćivanja postojećeg modela viđanja mal. deteta sa ocem, da je tuženi otvorena, komunikativna ličnost, normalno razvijenih intelektualnih sposobnosti, da je autentično motivisan za aktivno učešće u detetovom životu i spreman je da joj se aktivno i samostalno posveti, ali je opterećen osećanjem besa zato što mu je od strane majke mal. AA onemogućeno da redovno viđa dete.

Tuženi-protivtužilac je više puta krivičo osuđivan, i to zbog krivičnog dela proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga na uslovnu kaznu u trajanju od tri meseca, krivičnog dela protiv javnog saobraćaja novčanom kaznom i krivičnog dela prikrivanja uslovnom kaznom zatvora, sa rokom provere od godinu dana, kao i zbog krivičnog dela uverede zbog čega je novčano kažnjen.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o modelu viđanja mal. AA i tuženog kao njenog oca, s obzirom da iz nalaza i mišljenja Centara za socijalni radu u ... i u ... proizlazi da kontinuirano održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem, koje podrazumeva i spavanje deteta u domaćinstvu oca, nije u suprtonosti sa najboljim interesom deteta. Životni stil tuženog ne ugrožava bezbednost deteta, a jedina osuda koju ima vezano za narkotike je iz 2008. godine, u vreme kada su tužilja-protivtužena BB i tuženi-protivtužilac bili u braku. Model viđenja koji je predložen u tužbi je neadekvatan, s obzirom da tuženom- protivtužiocu ne treba uskraćivati pravo da viđa mal. AA kada postoje svi uslovi da oba roditelja ravnopravno učestvuju u odrastanju, vaspitanju i razvoju mal. deteta.

Prema oceni Vrhovnog kasacioog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Tačni su navodi u reviziji da Centar za socijalni rad u ... nije imao uvid u odvijanje ličnih kontakata između mal. AA i tuženog-protivtužioca, pa to mišljenje sud nije ni mogao da uzme u obzir. Međutim, suprotno navodima revizije, Centar za socijalni rad u ... se izjasnio o roditeljskim kapacitetima tuženog-protivtužioca i o stambenim i materijalnim uslovima tuženog-protivtužioca, a u toku postupka izveštaj Centra za socijalni rad u ... nije osporavan u pogledu stambenih i materijalnih prilika tuženog-protivtužioca, pa tužilja-protivtužena nije ni pružila dokaze da su stambene i materijalne prilike tuženog-protivtužioca drugačije odnosno lošije.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je Centar za socijalni rad u ... svoje mišljenje zasnovao na osnovu povremenog posmatranja odnosa između oca i deteta. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja i izveštaja ovog Centra proizlazi da su radnici Centra pratili odvijanje viđanja i kontakata mal. AA sa svojim ocem u kontinuitetu, jer je, prema rešenjima o privremenim merama, to viđanje bilo određeno u kontrolisanim uslovima, prvo u prostorijama Centra za socijalni rad a zatim u prostorijama predškolske ustanove koju mal. AA pohađa. Zbog kontinuiranog praćenja razvoja u odnosima između mal. deteta i oca pravilno prvostepeni sud nije prihvatio predlog tužilje-protivtužene za izvođenje dokaza psihološkim veštačenjem, a na osnovu mišljenja prof. dr Dušanke Đurović, jer upravo ona nije kontinuirano pratila odnos između mal. deteta i oca, već je svoje mišljenje dala samo na osnovu razgovora sa mal. detetom i tužiljom-protivtuženom, kada je zaključila da postoji strah kod deteta od oca. Postojanje tog straha nijednim drugim dokazom nije utvrđeno, s obzirom da je u postupku pouzdano utvrđeno, da mal. dete sa tuženim-protivtužiocem kao ocem, ima izgrađene emovitvne odnose, da se raduje susretu sa ocem i da sa njim razmenjuje nežnosti (zagrljaje i poljupce), te da prihvata poklone koje joj on donosi.

Navodi revizije o ličnosti tuženog-protivtužioca su ponovljeni navodi iz žalbe, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, s obzirom da tužilja- protivtužena BB nije pružila dokaze da je tuženi-protivtužilac bilo kada i bilo kakvim radnjama doveo u pitanje sigurnost svog deteta, i ugrozio njenu bezbednost, niti ima naznaka da je ispoljavao nasilje prema detetu, te da joj stvara negativne navike.

Iz svega navedenog proizlazi da je model održavanja ličnih odnosa mal. AA sa svojim ocem, tuženim-protivtužiocem VV, u najboljem interesu deteta, o kome su sudovi vodili računa, u smislu člana 6. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, kao i člana 3. Konvencije o pravima deteta.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Ukoliko u toku održavanja ličnih odnosa deteta i oca na način određen pobijanom presudom dođe do promenjenih okolnosti, to bi predstavljalo razlog za izmenu te odluke i određivanja novog modela viđanja mal. tužilje i tuženog.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić