Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 508/19 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog- protivtužioca, pa je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je tuženi- protivtužilac obavezan da za izdržavanje maloletnog VV plaća dosuđeni iznos od 10.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe pa dok za to postoje zakonski razlozi, dok je u preostalom delu za dosuđeni iznos od 2.000,00 dinara mesečno na ime obaveze tuženog za izdržavanje maloletnog deteta, presuda preinačena tako što se za ovaj iznos tužbeni zahtev tužilje-protivtužene odbija kao neosnovan, kao i u delu odluke o održavanju ličnih odnosa tuženog- protivtužioca sa maloletnim VV tako što će se lični odnosi odvijati pored već određenog načina iz prvostepene presude i svake nedelje u periodu od 15,00 do 18,00 časova. Stavom drugim izreke, žalba tuženog-protivtužioca u preostalom delu je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u delu odluke o protivtužbenom zahtevu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u preinačujućem delu stava prvog izreke, reviziju je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavila tužilja-protivtužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408 u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Us, 74/13-Us, 55/14 i 87/18...ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje-protivtužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog potupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan navod revidenta da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, budući da je drugostepeni sud u žalbenom postupku pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici parničnih stranaka dana ...2018. godine rođeno je zajedničko maloletno dete, VV. Do prekida vanbračne zajednice je došlo tako što je tuženi otišao u ..., dok je tužilja sa maloletnim detetom nako nekog vremena prešla da živi u stanu u ... sa svojom majkom. Tužilja je zaposlena kao ... ... u ..., gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 48.000,00 dinara. Tuženi, dok je boravio u ..., podigao je kredit koji je mesečno plaćao u iznosu od 760 evra i zakupio je stan za koji je mesečno plaćao 500 evra, s tim što se sada nalazi u ... i živi u stambenom prostoru koji je ranije koristio sa tužiljom i maloletnim detatom, a koji se nalazi u kući u kojoj žive u posebnim stambenim jedinicama i njegova majka i sestra. Tuženi obavlja poslove transporta robe i radi kao majstor, na koji način mesečno ostvaruje prihode u rasponu od 20.000,00 do 30.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u ..., oba roditelja su adekvatna u svojoj roditeljskoj ulozi, podobna su i funkcionalna i sklona da na adekvatan način odgovore potrebama deteta, te poseduju zadovoljavajuće resurse ličnosti za brigu o maloletnom detetu, s tim da je u najboljem interesu deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se lični kontakti maloletnog deteta i oca održavaju svake srede i petka u trajanju od tri sata, a svake druge nedelje u trajanju od tri sata, a u terminima prema prethodnom dogovoru roditelja, kada bi otac dolazio po maloletno dete na adresu majke ili na adresu vrtića i dete vraćao po isteku vremena na adresu majke. U nalazu je takođe navedeno da su oba roditelja navela da su u pozitivnim pomacima u roditeljskoj komunikaciji i funkcionalnim dogovorima oko modela viđanja oca i deteta, ali da smatraju da će im precizirani model viđanja olakšati funkcionisanje i planiranje aktivnosti. Tuženi-protivtužilac je do donošenja prvostepene presude kontakte sa detetom održavao u dogovoru sa tužiljom- protivtuženom i to uglavnom sredom, petkom i nedeljom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je procenio da su mesečne potrebe maloletnog deteta parničnih stranaka 26.000,00 dinara, zbog čega je tuženog-protivtužioca obavezao da na ime doprinosa za njegovo izdržavanje plaća mesečno iznos od 12.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, a način održavanja ličnih kontakata između njega i deteta je odredio saglasno predlogu Centra za socijalni rad i to svake srede i petka u trajanju od tri sata i svake druge nedelje u trajanju od tri sada i to od 15,00 do 18,00 časova.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, zaključio da je prvostepena presuda delimično zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o visini doprinosa tuženog- protivtužioca za izdražvanje maloletnog deteta i u delu kojim je određen način odražvanja ličnih kontakata između njega kao oca i malolenog deteta. Naime, prilikom odlučivanja o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, drugostepeni sud je imajući u vidu činjenice utvrđene od strane prvostepenog suda, a naročito uzrast maloletnog deteta, našao da su potrebe maloletnog deteta na mesečnom nivou 23.000,00 dinara, te da prema mogućnostima tuženog- protivtužioca kao dužnika izdržavanja njegova obaveza po ovom osnovu može iznositi 10.000,00 dinara mesečno, zbog čega je delimično preinačio prvostepenu presudu odbivši tužbeni zahtev tužilje-protivtužene da se tuženi-protivtužilac obaveže da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća preko 10.000,00 dinara još iznos od 2.000,00 dinara mesečno. Takođe, delimično je preinačena i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa između tuženog kao oca i maloletnog deteta na način što je pored modela regulisanog prvostepenom presudom tuženom kao ocu omogućeno da se sa maloletnim detetom viđa svake nedelje u periodu od 15,00 do 18,00 časova.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom odredaba članova 154, 160.-162, 61. i 266. Porodičnog zakona RS, delimično preinačio prvostepenu presudu i odlučio kao u izreci.

Nisu osnovani navodi revizije tužilje-protivtužene da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i nepravilno utvrdio visinu obaveze u izdržavanju maloletnog deteta. Ovo stoga što je visina doprinosa dužnika u izdržavanju maloletnog deteta određena u odnosu na procenjene potrebe maloletnog deteta od strane drugostepenog suda imajući u vidu njegov uzrast i činjenicu da se radi o zdravom detetu, a shodno mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja. Revizijski sud nije uzeo u obzir dokaze koje je uz reviziju priložila tužilja, budući da se radi o pismenim dokazima koji datiraju pre datuma donošenja drugostepene presude, te je ona imala priliku da ih priloži drugostepenom sudu uz žalbu koju je izjavila. Ukoliko su se okolnosti od kojih zavisi odluka o dečijem izdržavanju bitno promenile od vremena prvostepenog presuđenja, tužilja svakako ima mogućnost pokretanja novog sudskog postupka radi izmene te odluke.

Bez uticaja na drugačiju odluku su i navodi revidenta da je drugostepeni sud suprotno nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva proširio način održavanja ličnih kontakata između tuženog-protivutžioca kao oca i maloletnog deteta, budući da su nižestepeni sudovi utvrdili da je tuženi i pre donošenja prvostepene presude, a po dogovoru sa tužiljom kao majkom deteta, dete najčešće viđao svake srede, petka i nedelje, te da ne postoji nijedan opravdani razlog zbog čega se takav model ne bi i ubuduće odvijao između njih.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu ovlašćenja iz člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić