Republika Srbija VRHOVNI KASACIONI SUD 16.01.2020. godine B e o g r a d Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đilac, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Lukić, advokat iz ..., radi utvrđivanja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanju bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1049/18 od 23.08.2018.godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1049/18 od 23.08.2018.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1049/18 od 23.08.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1003/17 od 11.12.2017.godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je stavom prvim izreke utvrđeno da je ništava odredba člana 6. tačka 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje broj ..., što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom dva izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 10.682,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.11.2017.godine pa do konačne isplae. Stavom tri izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1049/18 od 23.08.2018.godine žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Somboru P 1003/17 od 11.12.2017.godine je potvrđena (stav jedan izreke). Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka (stav dva izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ be. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014).

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužioca kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj u fiksnom iznosu od 10.682,83 dinara jednokratno (1% vrednosti kredita) u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos koji mu je po ovom osnovu odmah po isplati sredstava kredita naplatila sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova do isplate, obo zbog toga što tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 10.682,83 dinara (1% od iznosa odobrenog kredita) koji su tužiocu naplaćeni.

Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018.godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasaconog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smaptraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 19.06.2017.godine, a kao vrednost predmeta spora označen je u ovoj parnici iznos od 10.682,83 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić