.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4140/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka P. Šokić Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženih AD „Železnice Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „Infrastruktura železnice Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2506/18 od 22.10.2018. godine, u sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2506/18 od 22.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2506/18 od 22.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2351/17 od 04.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je zahtev tužioca. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate na ime naknade za ishranu u toku rada iznos od 37.349,44 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 13.613,77 dinara; na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora 15.993,99 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 5.838,08 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi AD za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati na ime naknade za ishranu u toku rada 133.583,78 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2018. godine do isplate i na ime obračuante zakonske zatezne kamate 22.921,31 dinar i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora 49.759,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 8.420,76 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je predlog tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do rešavanja prethodnog pitanja. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova postupka plate 69.114,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2506/18 od 22.10.2018. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta o odlučivanju o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, s obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioc je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je 24.11.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 220.692,30 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
