U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi, kao i navodi o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP imajući u vidu da ta bitna povreda nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Suprotno tvrdnji revidenta, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa u drugostepenom postupku nije učinjena ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 10.09.2015. godine radi obavljanja poslova radnog mesta urednika rubrike „...“ u organizacionoj jedinici MediaPublishing/„Espreso“. Tuženi je sa tužiocem zaključio i ugovor o radu od 11.01.2017. godine (prečišćen tekst), kome je prethodila izmena ugovorenih uslova rada, obzirom je kod tuženog došlo do organizacionih promena koje se ogledaju u izmeni opisa poslova radnog mesta na kome je tužilac zaposlen, opisa sredstava za rad koja omogućava tuženi i njihovo korišćenje, opisa povrede radnih obaveza i radne discipline i merama za prestanak radnog odnosa, odnosno drugim merama koje tuženi može preduzeti u slučaju povrede radne obaveze i radne discipline. Tužilac je 26.01.2017. godine doživeo povredu na radu, tako što ga je prilikom izlaženja sa posla, na uglu Kosovske i Vlajkovićeve ulice, na pešačkom prelazu udarilo vozilo i tom prilikom je zadobio povredu kuka, grudnog koša i karlice, nakon čega je bio privremeno sprečen za rad. Osporenim rešenjem od 30.03.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.09.2015. godine, jer je usled ekonomskih i organizacionih promena izvršenih kod tuženog, prestala potreba za radom tužioca, a nije moglo da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno osposobljavanje za rad na drugim poslovima, niti druge mere u smislu člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je potreba za obavljanjem poslova na koje je tužilac raspoređen prestala usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca u skladu sa izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.03.2017. godine, kao i da tužiocu nije mogao da se obezbedi drugi odgovarajući posao kod poslodavca, niti su postojale mogućnosti da mu se obezbedi rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija za obavljanje drugih poslova, niti rad na poslovima sa nepunim radnim vremenom. Tužiocu je isplaćena otpremnina 10.04.2017. godine u iznosu od 26.418,64 dinara.

Tuženi je dana 16.03.2017. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim se u cilju racionalizacije troškova i potrebe za drugačijom organizacijom rada i poslovanja, a radi povećanja efikasnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja tuženog menja Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 26.10.2016. godine i od 09.01.2017. godine, tako što se u organizacionoj jedinici Media Publishing/Espreso ukidaju poslovi radnih mesta: urednik „life style“ i urednik „…“, a zbog toga što oblasti koje su pokrivale predmetne rubrike, obuhvataju rubrike „Svet i region“, te da poslove urednika obavljaju glavni i odgovorni urednik i zamenik glavnog i odgovornog urednika u čijem je opisu posla između ostalog i obavljanje ovih poslova. Izmene i dopune ovog Pravilnika stupile su na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli tuženog 16.03.2017. godine. Iz izvoda sajta „Espreso.rs“ od 27.03.2017. godine, utvrđeno je da je kao urednik „…“ rubrike dana 27.03.2017. godine označena BB, zaposlena kod tuženog, na radnom mestu novinara digitalnog izdanja. Tuženi je doneo odluku o višku zaposlenih od 27.03.2017. godine kojom je određeno da je tužilac zaposlenim za čijim radom je prestala potreba i da predstavlja višak zaposlenih, imajući u vidu da je radno mesto urednika „…“ rubrike na kojem je tužilac bio raspoređen ukinuto odlukom tuženog od 16.03.2017. godine. Nakon pretrpljene povrede na radu usled koje je privremeno bio sprečen za rad, na tužioca je uticano da prekine bolovanje i da se vrati na rad.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 185. stav 1. Zakona o radu zaključili da je nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca, nalazeći da kod tuženog u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu nije prestala potreba za obavljanjem poslova radnog mesta urednika „…“ rubrike, te da u obrazloženju osporenog rešenja i u toku postupka pred prvostepenim sudom tuženi nije dokazao da je kod tuženog došlo do ekonomskih i organizacionih promena. Imajući u vidu da je prema izveštaju sa sajta „Espreso.rs“ navedena rubrika najčitanija rubrika u okviru tog sajta, a da su poslove radnog mesta, koje je tužilac obavljao, nakon izmene akta o sistematizaciji, nastavili faktički da obavljaju BB i drugi zaposleni kod tuženog, ocenjeno je da se radi o očiglednoj zloupotrebi prava. Pri tom posebno je cenjena činjenica da je nakon zaključenja ugovor o radu od 11.01.2017. godine (prečišćen tekst), zatim povrede tužioca 26.01.2017. godine usled koje je privremeno bio sprečen za rad i da tužilac nije mogao da postupi po zahtevima neposrednih rukovodilaca da prekine bolovanje, u periodu od manje od dva meseca ista ta pozicija je ukinuta odlukom tuženog. Zbog toga je uvojen tužbeni zahtev tužioca, poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da ga vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema članu 24. stav 2. Zakona o radu, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim sistematizovanim poslovima. Broj i struktura zaposlenih koji su potrebni poslodavcu za uspešno poslovanje, odnosno broj i struktura zaposlenih za čijim radom je prestala potreba su u domenu ekonomske politike poslodavca koji u cilju racionalizacije, uštede i drugih opravdanih razloga sam kreira i organizuje proces rada i određuje način na koji će se obavljati poslovi u okviru određenih radnih mesta, što sve treba da bude sadržano u novom aktu ili izmenama ili dopunama akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova. Sledom iznetog, odluka poslodavca od značaja na radnopravni status zaposlenih i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kao i njegove izmene i dopune kao opšti akt koji deluje prema svim zaposlenima kod poslodavca, prethodno mora biti objavljen na oglasnoj tabli poslodavca, jer objavljivanje predstavlja materijalnu pretpostavku za njegovo stupanje na pravnu snagu i dejstvo prema zaposlenima kako bi bili upoznati sa njegovom sadržinom.

Dakle, ovaj otkazni razlog odnosi se isključivo na potrebe poslodavca iz zakonom predviđenih opravdanih razloga, zbog kojih ukoliko je prestala potreba za obavljanjem određenog posla, poslodavac novim aktom ili izmenama postojećeg akta o sistematizaciji ukida poslove određenog radnog mesta koje je zaposleni obavljao. Ukoliko se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđenje viška zaposlenih, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje, mora da bude izvršeno na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost. Kada poslovi za kojima i dalje postoji potreba iako je radno mesto ukinuto, ti poslovi treba da budu sadržani u novom aktu o sistematizaciji iskazani u opisu poslova nekog drugog radnog mesta. S tim u vezi imajući u vidu prirodu ovog otkaznog razloga, prema članu 185. stav 1. Zakona o radu, okolnosti pod kojima je zaposlenom prestao radni odnos treba da budu sadržane u rešenju o otkazu ugovora o radu, jer se njegova zakonitost ceni u skladu sa iznetim činjeničnim osnovom, a na poslodavcu je teret dokazivanja tih činjenica.

U konkretnom slučaju, osporenim rešenjem je tužiocu otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17), zbog toga što je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih potreba poslodavca prestala potreba za njegovim radom, ukazivanjem samo na činjenicu da je izmenjen akt o sistematizaciji 16.03.2017. godine, kao dovoljan razlog da tuženi donese rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu. Nasuprot navodima revizije, u smislu člana 185. stav 1. Zakona o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje nezakonito, nalazeći da je paušalno naveden razlog za otkaz, samo konstatacijom da je usled ekonomskih i organizacionih promena izvršenih kod tuženog prestala potreba za radom tužioca bez navođenja konkretnih činjenica i dokaza koji ukazuju na to da je zaista došlo do određenih tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca.

Naime, sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomskih mera poslodavca, niti odluke poslodavca o potrebnom broju radnih mesta i broju zaposlenih na nekom radnom mestu. Međutim, rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može da sadrži samo pozivanje na ove zakonske razloge bez jasnog obrazloženja zbog čega su ukinuti poslovi radnog mesta, odnosno u čemu se sastoje konkretne tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje su kod tuženog dovele do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je obavljao tužilac, što je sve u konretnom slučaju izostalo, pri tom naročito imajući u vidu da ukidanje poslova konkretnog radnog mesta nije, niti može biti uzrok, već posledica navedenih promena.

S tim u vezi, za nastupanje otkaznog razloga iz navedene zakonske odredbe, relevantna je okolnost da li je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, a ne (samo) da li je ukinuto radno mesto u okviru kojih se obavljaju određeni poslovi.

Kod utvrđenja da je poslodavac poslove ukinutog radnog mesta faktički poverio drugim zaposlenima, a naročito označevanjem zaposlene BB kao urednika „…“ rubrike povodom teksta na sajtu „Espres.rs“ od 27.03.2017. godine, koje poslove je do izmene aka o sistematizaciji 16.03.2017. godine obavljao tužilac, to tuženi, na kome je bio teret dokazivanja u smislu člana 231. ZPP, nije dokazao da je prestala potreba za obavljanjem poslova iz opisa prethodno postojećeg radnog mesta na kojima je tužilac bio izvršilac, a pri tom su izostale i relevantne okolnosti i činjenice da su ti poslovi ukinutog radnom mesta, eventualno sadržani u novom aktu o sistematizaciji iskazani u opisu poslova nekog drugog radnog mesta. Sledom iznetog, pravilno je stanovište drugostepenog suda da poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu bez navođenja opravdanih razlog sa pozivanjem da je radno mesto istog ukinuto i time stvaranjem uslova da zaposleni bude proglašen viškom, a da se zaista ne radi o prestanku potrebe za obavljanjem navedenih poslova, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako je radni odnos tužiocu nezakonito prestao, to je osnovan njegov zahtev za reintegraciju propisan odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Navodi revizije tuženog kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković