DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog, pa se PREINAČAVAJU presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž br.4458/23 od 03.04.2024. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.2821/22 od 04.04.2023. godine u delu kojim je usvojen zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine, za period od januara 2021. godine, zaključno sa januarom 2022. godine sa zakonskom zateznom kamatom na pojedine iznose od označenih datuma, kao i odluka o troškovima postupka, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da plati 36.555,60 dinara sa kamatom od 25.02.2021. godine do isplate, 39.655,20 dinara sa kamatom od 25.03.2021. godine do isplate, 37.865,40 dinara sa kamatom od 25.04.2021. godine do isplate, 37.368,00 dinara sa kamatom od 25.05.2021. godine do isplate, 39.173,40 dinara sa kamatom od 25.06.2021. godine do isplate, 38.968,80 dinara sa kamatom od 25.07.2021. godine do isplate, 39.015,00 dinara sa kamatom od 25.08.2021. godine do isplate, 39.042,00 dinara sa kamatom od 25.09.2021. godine do isplate, 38.838,60 dinara sa kamatom od 25.10.2021. godine do isplate, 38.783,40 dinara sa kamatom od 25.11.2021. godine do isplate, 39.130,80 dinara sa kamatom od 25.12.2021. godine do isplate, 39.628,80 dinara sa kamatom od 25.01.2022. godine do isplate i 41.481,60 dinara sa kamatom od 25.02.2022. godine do isplate.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.2821/22 od 04.04.2023. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda, odbijeni su predlozi za prekid i zastoj postupka, pa je stavom 3. izreke tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete na osnovu neisplaćenih iznosa invalidnine za period od februara 2019. godine zaključno sa januarom 2022. godine plati iznose bliže označene u izreci sa kamatom na pojedinačne iznose od označenih datuma. Delimično je odbijen zahtev tužioca za 2018. godinu za mesec novembar kao i za mesec decembar u označenim iznosima, a za 2019. godinu za mesec januar za iznos od 25.913,43 dinara. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove u iznosu od 51.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda Gž br.4458/23 od 03.04.2024. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke, a preinačeno je rešenje o troškovima i odbijeni zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom tužena pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu sa pozivom na član 404. ZPP, ističući da je potrebno ujednačavanje sudske prakse u vezi sa pitanjem prava na naknadu štete nakon stupanja na snagu Zakona o pravima boraca i vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica koji je stupio na snagu 01. januara 2021. godine i koji u članu 201. stav 1. propisuje da rešenja kojima su priznata prava po propisima donetim na osnovu Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Zakona za sprovođenje Ustava RS prestala da važe danom stupanja na snagu ovog zakona. Predlaže da se nižestepene presude ukinu ili da se preinače i odbije tužbeni zahtev tužioca, a tuženom naknade troškovi revizijskog postupka koje opredeljuje.

Vrhovni sud je ispitao razloge za odlučivanje o reviziji tuženog prema odredbama člana 404. stav 1. ZPP, po kojoj je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijlanog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. U interesu ravnopravnosti građana je da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog u odnosu na pitanje prava na naknadu štete u vezi sa neisplatama invalidnina, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je pobijanom pravnosnažnom presudom delimično pogrešno odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Sekretarijata za društvene delatnosti SO Kosovska Mitrovica, broj 06-585-3/84 od 28.05.1975. godine, tužiocu je priznato da je civilna žrtva rata sa 70% nesposobnosti za privređivanje usled povrede desne ruke 1955. godine od zaostalog ratnog materijala, bombe, pa mu je priznato pravo na civilnu invalidninu u mesečnom iznosu od 250,00 dinara počev od 01.06.1974. godine. Iz uverenja o životu od 22.02.2022. godine, sudovi utvrđuju da je tužilac u životu na navedeni dan što je potvrđeno ličnim prisustvom i ličnom kartom, a iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđuju visinu obračunate civilne invalidnine koja u periodu od 01.11.2018. godine do 31.01.2022. godine, nije isplaćena tužiocu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da je tužena odgovorna za štetu koju je njen organ prouzrokovao tužiocu jer je tužena bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pripadajuće mesečne iznose invalidnine dok za to postoje zakonom propisani uslovi, a bez opravdanog razloga je sa isplatom prestala iako se radi o stečenom pravu tužioca čime je pričinila štetu tužiocu i dužna je da je nadoknadi.

Nižestepeni sudovi nalaze da odgovornost tužene proizlazi iz člana 172. ZOO, za štetu koja je prouzrokovana tužiocu zbog neisplaćivanja invalidnine u periodu od februara 2019. zaključno sa 2022. godinom.

Revizijski sud je primenom relevantnog materijalnog prava ocenio da su nižestepene odluke pravilne u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za obavezivanje tužene na naknadu štete u vidu neisplaćenih mesečnih invalidnina za period zaključno sa decembrom 2020. godine. Tužilac je trpeo štetu zbog neplaćanja od strane organa tužene iznosa na ime invalidnine koju je stekao na osnovu rešenja iz 1975. godine. Kako je pravna priroda obaveze tužene naknada štete i tužilac je istu pretrpeo neisplaćivanjem naknada za svaki mesečni iznos počev od 25. u narednom mesecu, to je pravilnom primenom člana 172. i 277. ZOO, u ovom delu usvojen tužbeni zahtev.

Neosnovani su navodi revidenta da je do obustave isplate došlo usled okolnosti koje otklanjaju odgovornost za nastalu štetu imajući u vidu prisustvo ratnih dejstava. Opšte je poznato kada su ratna dejstva prestala, a organi tužene nisu naknadno izvršili isplatu po rešenju kojim su tužiocu priznate invalidnine.

Međutim, nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo na osnovu kog su tuženu obavezali da tužiocu naknadi štetu po osnovu neisplaćene invalidnine za period januar 2021 – januar 2022. godine. Naime, isplata prava priznatih rešenjima donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93), prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, prestaje danom stupanja na snagu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ br.18/2020), sa kojim danom prestaje i važenje rešenja kojima su prava priznata, o čemu nije potrebno donositi posebno rešenje u smislu odredbe člana 201. tog Zakona (stav 1). Za prava koja su priznata po propisima iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, doneće se rešenja kojima će se osnovica za obračun iznosa prava utvrditi prema članu 33. ovog Zakona. U pogledu prava na mesečno novčano primanje i povećanju mesečnog novčanog primanja zbog vezanosti za postelju, koja su priznata po Zakonu o pravima boraca i vojnih invalida (''Službeni list SAPV'', br. 19/85, 31/86, 32/88, 15/89, 1/90, 9/90 i 37/90) i ''Službeni glasnik RS'', br. 20/93, odlučiće se u skladu sa članom 199. ovog Zakona, i dalje ostvarivati pod uslovima i u obimu i na način propisan ovim Zakonom, sa pravnim dejstvom ovog rešenja od početka primene ovog Zakona (stav 3.). Korisnik sa teritorije APK Kosova i Metohije, na kojoj je, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti organizacije UN, uspostavljena privremena administracija misije OUN, u postupku iz stava 1.i 4. ovog člana je u obavezi da nadležnom organu koji vodi postupak po ovom zakonu priloži dokaz o okolnostima pod kojima je zadobijeno telesno oštećenje ili pogibija člana porodice, po osnovu koga je priznato osnovno i izvedeno pravo od Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i dokaz o državljanstvu Republike Srbije (stav 5.). Na osnovu odredbe člana 155. istog Zakona, o pravima iz ovog Zakona, u prvom stepenu rešava opštinska, odnosno gradska uprava po mestu prebivališta stranke (u daljem tekstu: prvostepeni organ), koja ove poslove obavlja kao poverene poslove.

U konkretnom slučaju, na ostvarivanje prava koje je predmet ovog spora primenjuje se odredba člana 201. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Predmetno pravo tužiocu je priznato rešenjem donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustavnog suda Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93) prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, što znači da je prestalo i važenje rešenja kojim je tužiocu ovo pravo priznato. Nadležni organ uprave je bio dužan da, po službenoj dužnosti, donese rešenje kojim će da odluči o predmetnom pravu tužioca koje on ostvaruje pod uslovima, u obimu i na način propisan izmenjenim Zakonom te da osnovicu za obračun iznosa pripadajuće invalidnine tužiocu utvrditi prema članu 33. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, počev od dana početka primene Zakona, odnosno 01.01.2021. godine. Takvo rešenje nije doneto, a redovan sud nije nadležan da odlučuje o pravima korisnika primanja iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kao prethodnom pitanju u parnici za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, u kojoj je zahtev zasnovan na navodima da se ne vrši isplata po rešenjima donetim po ranije važećim propisima, što je ovde slučaj. Kako o uslovima za ostvarivanje i obimu prava odlučuje nadležan organ uprave u zakonom (gore navedenom) propisanom upravnom postupku i kako taj organ nije doneo odluku o pravu tužioca koje je predmet ove parnice, sledi da tužilac ne poseduje osnov za priznavanje prava na naknadu štete za period nakon 01.01.2021. godine.

Iz navedenih razloga nije osnovan tužbeni zahtev za naknadu štete za period januar 2021– jaunar 2022. godine, zbog čega je Vrhovni sud primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u trećem stavu izreke.

Imajući u vidu da su stranke u približno jednakom delu uspele u ovom postupku, uključujući i revizijski, na osnovu člana 153. ZPP je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković