Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, kao razloge za taj vanredni pravni lek u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u svojstvu veštaka bio angažovan u predmetu Osnovnog sudom u Kragujevcu P 5702/16, u kom predmetu je dana 12.10.2017. godine dostavio troškovnik – predračun broj 323a/17 za obavljeno dopunsko veštačenje u iznosu od 3.500,00 dinara. Rešenje suda o isplati troškova dopunskog veštačenja nije doneto, niti je tužiocu izvršena isplata, a prema dopisu službe računovodstva tog suda.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, zasnivajući svoje odluke na odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i članova 31. stav 1. i 33. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Po stanovištu nižestepenih sudova tužilac ima pravo na posebnu naknadu i nagradu za izradu dopunskog nalaza i mišljenja, odvojeno od naknade i nagrade koja mu je isplaćena za izradu osnovnog nalaza i mišljenja, a dopunsko veštačenje sud je odredio bez naloga strankama u tom postupku da uplate troškove veštačenja i bez donošenja posebnog rešenja o tužiočevom zahtevu za naknadu troškova izrade dopunskog nalaza i mišljenja.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 76/21), važećeg u vreme nastanka spornog novčanog potraživanja, za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Isto je predviđeno odredbom člana 7. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pored ostalog, propisano je: da je stranka koja predloži izvođenje dokaza dužna da po nalogu suda unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će da nastanu povodom izvođenja dokaza (član 152. stav 1); ako izvođenje dokaza predlažu obe stranke, sud će odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obe stranke na jednake delove, a ako je izvođenje dokaza određeno po službenoj dužnosti, odrediće da iznos položi stranka na koju pada teret dokazivanja činjenice o kojoj se izvodi dokaz (član 152. stav 2); da sud izvodi dokaz veštačenjem ako je radi utvrđenja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 259); da veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova ishrane i smeštaja, u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i troškove veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje (član 268. stav 1); da se u pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno primenjuju odredbe člana 258. stav 2. i 3. tog Zakona (član 268. stav 2); da stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaka, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u roku od 8 dana od dana uplate (član 268. stav 3); da pisani nalaz veštaka, pored podataka o tome gde i kada je izvršeno veštačenje, licima koja su prisustvovala veštačenju i licima koja nisu prisustvovala, a uredno su pozvana i priloženoj dokumentaciji, mora da sadrži i obrazloženje sa navedenim činjenicama i dokazima na kojima je nalaz zasnovan i stručno mišljenje (član 270. stav 3); da ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, sud će da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje, i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu (član 270. stav 4). Prema članu 258. stav 2. i 3. navedenog Zakona, koji se shodno primenjuje na naknadu troškova i nagradu veštaka, veštak treba da zahteva naknadu troškova i nagradu odmah po saslušanju, a sud će u rešenju kojim se određuju troškovi veštaka odlučiti da se određeni iznos islati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati veštaku u roku od 8 dana.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, br. 9/16... 13/20), veštaku je, pored troškova, priznato i pravo na nagradu (član 17), koja se ostvaruje na njegov zahtev (članovi 31. i 32) i propisan način određivanja nagrade (član 18).

U konkretnom slučaju, tužilac je kao veštak obavio dopunsko veštačenje u predmetu osnovnog suda, za šta je i izdao troškovnik, a po tom troškovniku tužiocu nije plaćen iznos potraživan predračunom, niti je naložena uplata predujma za dopunsko veštačenje ili isplata troškova i nagrade veštaku – tužiocu za dopunu nalaza.

Dopunsko veštačenje određeno je na osnovu člana 270. stav 4. ZPP, a ne po službenoj dužnosti u smislu člana 152. stav 2. tog Zakona, u kom slučaju bi postojao propust suda da naloži tužiocu u tom sporu da položi iznos potreban za podmirenje troškova tog veštačenja, odnosno da posebnim rešenjem u skladu sa članom 258. stav 3. u vezi člana 268. stav 2. ZPP naloži toj stranci da tužiocu isplati određeni iznos na ime nagrade za dopunu veštačenja. Dopunskim veštačenjem u konkretnom slučaju su ispravljeni nedostaci osnovnog veštačenja, tako da njegove troškove ne mora da snosi tužilac u tom sporu, a sud u tom postupku nije doneo rešenje da se veštaku troškovi dopunskog nalaza dosuđuju kao opravdani. O troškovima veštačenja odlučuje sud koji je doneo rešenje i naložio veštačenje, taj sud tužiocu nije priznao sporne troškove kao opravdane, pa nema odgovornosti tužene države za štetu po članu 172. stav 1. ZOO.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Imajući u vidu uspeh tužene u sporu u revizijskom postupku, tužena ima pravo na naknadu troškova celokupnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara, i to za sastav jednog obrazloženog podneska 6.000,00 dinara i sastava žalbe i revizije po 18.000,00 dinara (36.000,00 dinara). Zbog toga je, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković