Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2046/2024 od 18.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovog suda u Vranju P1 353/21 od 09.02.2024. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... i ...'' r.br 90 ID 310 u Sektoru za ... – Odeljenje .., i to tužilac AA, na osnovu ugovora o radu od ...2018. godine, izmenjen Aneksom 1 od ...2019. godine, a tužilac BB, na osnovu ugovora o radu od ...2018. godine, izmenjen Aneksom 1 od ...2019. godine. Odlukom Skupštine društva br. 3205 od 31.12.2020. godine, zahtevano je od direktora društva da pokrene i sprovede postupak usklađivanja unutrašnje organizacije i sistematizacije poslova društva sa bitno promenjenim uslovima rada i poslovima. Tuženi je dana 22.01.2021. godine doneo novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim za razliku od prethodnog Pravilnika ovo radno mesto nije sistematizovano – ukinuto je u Sektoru za .., jer je ukinuto Odeljenje ... Prema članu 99. stav 1. Pravilnika o radu od 22.01.2021. godine predviđeno je da u slučaju ukidanja radnog mesta, odnosno poslova koje zaposleni obavlja po zaključenom ugovoru o radu, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, jedini kriterijum za određivanje koji zaposleni su višak, je radno mesto, odnosno naziv i opis posla koji su navedenu u ugovoru o radu, odnosno svi zaposleni koji u svojim ugovorima o radu imaju navedena samo ukinuta radna mesta, tj. poslove, određuju se kao višak zaposlenih, izuzev zaposlenih koji sa poslodavcem imaju zaključen ugovor, sporazum ili poravnanje u isplati razlike u zaradi između zarade koju su ostvarivali pre povređivanja i zarade koju ostvaruju posle povređivanja na radu, kao posledica povrede na radu. Tuženi je 01.02.2021. godine uputio obaveštenje kojim je tužioce upoznao sa činjenicom donošenja novog Pravilnika o sistematizaciji poslova i obavešteni su da je to radno mesto ugašeno i da će se prema njima primeniti procedura propisana Zakonom o radu kada bude nastupio prestanak potrebe za radom tog radnika. Pozvani su da pisanim putem obaveste poslodavca o postojanju opravdanih razloga da se u odnosu na njih ne primeni propisana procedura, na koji poziv se tužilac BB izjasnio i naveo da nema uslova za odlazak u penziju te da smatra da može biti premešten na drugo radno mesto. Dana ...2021. godine, tuženi je doneo i dostavio tužiocima rešenja kojim im je otkazao ugovore o radu, sa obrazloženjem da je zbog organizacije procesa rada došlo do prestanka potrebe za njihovim radom, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 98. i 99. Pravilnika o radu od 22.01.2021. godine. U postupku je utvrđeno da nije bilo moguće da se tužiocima omogući rad kod drugog poslodavca iako je tuženi na adrese više poslodavaca uputio molbe da razmotre mogućnost novog zapošljavanja viška zaposlenih, na koju se jedino izjasnio ''Trend logistyc'' d.o.o. Jagodina, sa odgovorom da u radni odnos može primiti četvoro zaposlenih za obavljanje konkretnih poslova, ..., dok ostali nisu odgovorili. Tehnološke promene koje se tiču magacina i održavanja kruga nisu bile fiktivne, došlo do uvođenja inovativne tehnologije, izgradnje novog magacina i čišćenje kruga fabrike mašinama, a delom i ručno, i nakon otkaza na poslovima radnog mesta tužilaca nisu primljeni novi zaposleni.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, ocenjujući da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocima primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, usled postojanja opravdanih razloga od strane poslodavca. Ovo iz razloga, jer je u realizaciji nove sistematizacije, izmenjenim Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta tuženog od 22.01.2021. godine, prestalo da postoji radno mesto na kome su tužioci radili, a poslovi tog radnog mesta su ukinuti zajedno sa celim Odeljenjem u okviru Sektora, čime je prestala potreba za radom tužilaca na predmetnom radnom mestu, a tuženi nije imao mogućnosti da ih rasporedi na druga radna mesta. Prema stanovištu sudova, deo autonomije poslodavca, koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu i poslove koji se vrše u organizacionim delovima poslodavca, je i da vršenje određenih poslova organizuje od strane jednog ili više izvršilaca na način kako smatra da je to u njegovom najboljem interesu, uz obavezu poštovanja imperativnih zakonskih normi u pogledu zaštite prava zaposlenih, pri čemu nije u nadležnosti suda da ispituje i ceni celishodnost takvog postupanja poslodavca. Tuženi u konretnom slučaju nije postupio suprotno odredbi člana 182. stav 1. Zakona o radu, jer na poslovima koje su tužioci obavljali, a koji su opštim aktom tuženog ukinuti, nije zaposlio druga lica, već je vršenje dela tih poslova rasporedio na izvršioce drugih radnih mesta, sve u skladu sa pravom poslodavca da prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje pojedinačnih poslova. S obzirom na to da je radno mesto tužilaca ukinuto, poslodavac nije bio u obavezi da primeni kriterijume radi odlučivanja ko će od zaposlenih biti proglašen za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba,niti primeni neku od mera rešavanja viška zaposlenih. Stoga je zaključeno da tužioci nisu dokazali da tuženi nije ispoštovao zakonske propise vezano za dobijanje otkaza.

Vrhovni sud smatra da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05....95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama člana 153- 160. Zakona o radu, regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 153. Zakona o radu poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, a članom 155. je propisano šta program treba da sadrži i ko su donosioci programa. Članom 154. istog Zakona propisana je obaveza poslodavca da pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih, a članom 156. propisana je obaveza sindikata da dostavi mišljenje, kao i obaveza republičke organizacije nadležne za zapošljavanje da dostavi predlog mera. Odredbama člana 158. i 159. ovog Zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je postojao osnov za primenu otkaznog razloga propisanog u članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je utvrđeno je da je zbog nove organizacije posla i tehnoloških promena, donetim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 22.01.2021. godine, ukinuto celo Odeljenje ..., čime je ukinuto i radno mesto ''...'', na kome su tužioci bili raspoređeni i radili. Tužiocima je prestao radni odnos u zakonitom postupku jer nova organizaciona struktura poslova i radnih mesta ustanovljena promenom tehnologije rada i zahtevala je i promenu kvalifikacione strukture zaposlenih. Tuženi nije mogao da tužiocima obezbedi premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto, niti da sprovede neku od mera iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Tuženi je pokušao da tužiocima obezbedi radno mesto kod novog poslodavca, ali u tome nije uspeo. U toj situaciji, kada je radno mesto ukinuto, tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume propisane zakonom i kolektivnim ugovorom tuženog, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj. Činjenica da su poslovi ukinutog radnog mesta na koje su tužioci bili raspoređeni nastavili da se obavljaju kod tuženog od strane drugih zaposlenih je bez uticaja, jer je autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje poslova, pa sud ne može ceniti njihovu celishodnost i opravdanost. Kako je tužiocima pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina, postupak otkaza po navedenom osnovu je sproveden u svemu u skladu sa zakonom.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Revizija tužilaca je odbijena kao neosnovana, pa je odbijen i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju tuženog nisu nužni troškovi, pa je na osnovu člana 153. i 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković