.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12477/2025
03.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština Aleksinac, čiji je punomoćnik Dragana Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Aleksinac, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Aleksinac, radi naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 433/25 od 25.03.2025. godine, u sednici održanoj 03.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 433/25 od 25.03.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 433/25 od 25.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 1206/23 od 19.11.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za faktički zauzeti deo kp br .. KO ... i to zauzetog dela parcele putem u površini od 42 m2, isplati iznos od 12.180,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.11.2024. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužena po osnovu faktičke eksproprijacije imalac prava javne svojine na parceli dosadašnjeg vlasnika – tužioca, na delu kp br .. KO ..., površine 42 m2, u udelu 42/633 i to u merama i granicama navedenim u ovom stavu izreke, pa je ovlašćena da u postupku kod SKN Aleksinac izvrši upis navedenog prava ove nepokretnosti u napred navedenim merama i granicama po osnovu ove presude, što je tužilac dužan da prizna i trpi. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.288,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 433/25 od 25.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade tužiocu na ime faktičke eksproprijacije njegove katastarske parcele. U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka (članovi 25-36 Zakona o eksproprijaciji) i postupka određivanja naknade (članovi 56-62 Zakona o eksproprijaciji i članovi 132-140 Zakona o vanparničnom postupku) de facto oduzeto od njegovog vlasnika i privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina - ulica, postoji ujednačena praksa sudova po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se faktički oduzeto zemljište nalazi, kao titular prava javne svojine na javnoj površini - ulici (koja nije deo auto-puta ili državnog puta I i II reda), kao dobra u opštoj upotrebi u smislu člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja i isplate naknade za faktičku eksproprijaciju tužilac je podneo 02.11.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 12.180,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
