Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene kao radnik Policijske uprave u ..., Odeljenje ..., a od 01.01.2019. godine raspoređen je na radno mesto ... u Direkciji policije, Regionalni centar granične policije prema ... Rešenjem tužene od 28.11.2018. godine utvrđen je ukupan koeficijent plate tužioca od 1,515 u kome je sadržan, između ostalih i potkoeficijent organizacija radnog vremena od 0,145. Navedeno rešenje primenjuje se od 01.01.2019. godine. Tužilac je u spornom periodu u pojedinim mesecima ostvarivao sate pripravnosti prilikom boravka na terenu, o čemu tužena nije vodila evidenciju, niti mu je isplatila naknadu za pasivnu pripravnost. Iz nala i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke proizlazi da je isti visnu potraživanja tužioca obručno polazeći od toga da je tužilac u utuženom periodu ostvario ukupno 2062 časova pasivne pripravnosti prilikom boravka na terenu na kom je bio smešten, uzimajući da je smena trajala 12 časova i da je u ostalom delu dana tužilac ostvario časove pripravnosti u određenim mesecima, za koje naknada obračunata i iskazana po mesecima ukupno iznosi 65.330,24 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu naknade za pasivno dežurstvo za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2020. godine isti usvojio i obavezao tuženu da tužiocu isplati tražene novčane iznose na ime neisplaćene naknade za pasivno dežurstvo za navedeni period, primenom člana 164. Zakona o radu i člana 154. stav 1. u vezi sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u ovom delu i odbio, kao neosnovan ovaj tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da pripravnost predstavlja vanredno angažovanje policijskog službenika i da je za ovakvu vrstu vanrednog angažovanja zaposlenih u policiji potreban poseban raspored pripravnosti za rad koji sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika ili pisani nalog, kao dokaz pripravnosti, a da u odsustvu dokaza da je tužilac po posebnom rasporedu rada ili pisanom nalogu pretpostavljenog u spornom periodu bio vanredno angažovan, odnosno da se nalazio u stanju pripravnosti, da tužiocu u tom slučaju ne pripada pravo na isplatu dodatka na platu po tom osnovu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijana drugostepena presuda u navedenom delu zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 154. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 6/16, koji je stupio na snagu 05.02.2016. godine), policijski službenik je dužan da u obavljanju policijskih poslova radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac (stav 1.). Neposredni rukovodilac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena (stavu 2.). Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva između ostalog i pripravnost za rad (stavu 3.). Članom 156. istog zakona, definisana je pripravnost za rad koja podrazumeva stanje spremnosti policijskog službenika odziva na poziv neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv za dolazak na rad (stav 2.). Pripravnost, odnosno okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskih službenika sa odgovarajućeg radnog mesta, propisuje ministar (stav 3.). Članom 187. stav 1. tačke 4. navedenog zakona, policijskom službeniku se priznaje pravo na uvećanu platu pored ostalog, na ime pripravnosti - za svaki sat pripravnosti, u visini od 10% vrednosti radnog sata osnovne plate.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 24/18 od 26.03.2018. godine) izmenjen je član 156. osnovnog zakona koji definiše pripravnost u stavovima 2. i 3. istog člana, tako da pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koji omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu (stav 2.). Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar (stav 3.). Noveliranom odredbom člana 187. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 87/18 od 13.11.2018. godine) propisano je da policijski službenik ostvaruje pravo na pravo na uvećanu platu pored ostalog, na ime pripravnosti - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu u visini od 10% vrednosti radnog sata osnovne plate.

Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 22/15, 70/15, 17/18 i 7/19) koji je bio na snazi od 07.03.2015. godine do 07.09.2019. godine, u članu 7. propisuje da je policijski službenik u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi i u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mesto rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preuzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca. Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad. Na osnovu ovlašćenja iz člana 156. stav 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), donet je Pravilnik o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS”, broj 16/2017) kojim su bliže uređene okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskog službenika sa odgovarajućeg radnog mesta. Prema članu 2. stav 2. Pravilnika ako posebnim rasporedom rada u smenama ili na drugi način nije moguće organizovati rad u organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova, na predlog neposrednog rukovodioca, rukovodilac organizacione jedinice u sedištu Ministarstva, odnosno načelnik policijske uprave opredeljuje radna mesta na kojima se po posebnom rasporedu rada može odrediti pripravnost za rad kao i trajanje pripravnosti na njima u toku jednog dana. Poseban raspored pripravnosti za rad sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika, koji su raspoređeni na tim radnim mestima. Posebni raspored pripravnosti za rad sadrži: nazive radnih mesta za koje se određuje pripravnost za rad, policijske službenike koji su određeni za pripravnost na konkretnim radnim mestima i vreme trajanja pripravnosti na tim radnim mestima (dnevna, nedeljna, mesečna ili godišnja pripravnost, s tim što pripravnost radnim danima može da traje najduže 16 sati, a subotom, nedeljom i praznicima 24 sata i što pripravnosti za rad, u toku meseca, van radnog vremena, ne može trajati više od 15 dana, odnosno 16 dana, ako tekući mesec ima 31 dan, osim uz pismenu saglasnost policijskog službenika kada pripravnost može biti određena i u dužem trajanju). Prema članu 2. stav 3. istog pravilnika, izuzetno kada je potrebno obaviti posao ili zadatak za koji se nije mogla očekivati i planirati potreba angažovanja jednog ili više policijskih službenika na određenom radnom mestu, neposredni rukovodilac nalogom, može policijskom službeniku odrediti pripravnost u trajanju do početka njegove prve redovne radne smene, ili do prestanka razloga zbog kojih je određena pripravnost za rad. Nalog za pripravnost za rad, ako to nalažu razlozi hitnog postupanja radi obezbeđivanja obavljanja poslova radnog mesta, može se izdati i usmeno o čemu se u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog, a sadrži: naziv organizacione jedinice, broj i datum, pravni osnov, ime, prezime i radno mesto policijskog službenika, trajanje pripravnosti (dan i čas početka i kraja pripravnosti), ukupan broj sati ostvarenih u pripravnosti, potpis policijskog službenika, razlog određivanja pripravnosti za rad, potpis neposrednog rukovodioca i overu rukovodioca organizacione jedinice.

Iz napred navedenih odredbi zakona i pravilnika proizlazi da pripravnost predstavlja vanredno angažovanje policijskih službenika van radnog vremena u slučajevima kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se stavi u stanje stalnog, potrebnog stepena spremnosti da se odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost, prema uslovima i okolnostima predviđenim važećim zakonskim odredbama.

Donošenjem Pravilnika o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“, br. 16/2017 od 02.03.2017. godine) na osnovu člana 156. stav 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16), otklonjena je pravna praznina u pogledu postojanja forme naloga ustanovljena Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike (član 7. stav 2.) i ustanovljena je obaveza pripravnosti za rad prema posebnom rasporedu rada određivanjem policijskih službenika koji su raspoređeni na tim radnim mestima ili pisanom nalogu rukovodioca, koji se mogao izdati izuzetno i usmeno, ali o čemu se u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog, kako je to propisano članom 2. ovog Pravilnika. Ta ista obaveza postojanja posebnog rasporeda rada donetog od strane neposredno pretpostavljenog ili pisanog naloga uvedena je i izmenama i dopunama Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 24/18 i 87/18), a pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti pripada policijskom službeniku i na osnovu člana 156. stav 2. i 3. i člana 187. Zakona o policiji, a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad.

S obzirom na to da je prvostepeni sud utvrdio da su sati pripravnosti ostvareni tokom boravka na terenu tužioca, pravo na isplatu uvećane plate za ostvarene sate pripravnosti prilikom boravka na terenu nije uslovljeno postojanjem posebnog rasporeda pripravnosti ili pisanog naloga, kako je to pogrešno zaključio drugostepeni sud kod ocene osnovanosti tužbenog zahteva tužioca. Stoga, prema oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da tužilac u smislu navedenih zakonskih odredbi ima pravo na isplatu neisplaćene naknade za pasivno dežurstvo za sporni period, čiju je visinu prvostepeni sud utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, zbog čega je, primenom člana 416. stav 1. ZPP preinačena drugostepena presuda i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, zbog čega tužiocu na osnovu člana 153, 154. i 163. ZPP pripadaju troškovi postupka po reviziji i to na ime sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 9.026,42 dinara i takse na presudu po reviziji u iznosu od 13.539,63 dinara, sve u ukupnom iznosu 55.566,05 dinara primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Tarifnog broja 1 stav 1. tačka 2. taksene tarife i Zakona o sudskim taksama, sa kojih razloga je, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković