Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i u vezi člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 106/15) i utvrdio da revizija protivnika predlagača u odnosu na predlagača AA nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od pravnog prethodnika predlagača (GG) eksproprisana je imovina u KO .... Za deo te imovine postignut je sporazum o pravičnoj naknadi a za ostale oduzete nepokretnosti – za kp. br. 7624, kp. br. 7628, kp. br. 7627 i kp. br. 7778, između pravnih prethodnika učesnika u postupku nije postignut sporazum o naknadi u smislu člana 61. Zakona o eksproprijaciji zbog čega su se uslovi stekli da za pobijane nepokretnosti sud u ovom postupku odredi naknadu za oduzeto zemljište i zasade. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka Gradskog zavoda za veštačenje Beograd a na okolnost vrednosti rastinja na katastarskim parcelama koje su oduzete od predlagača, a u pogledu utvrđivanja visine vrednosti parcela, prvostepeni sud je pribavio izveštaj Poreske uprave u Boru ali je odredio i veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje Beograd pa je na osnovu utvrđenih činjenica o visini vrednosti rastinja na tim parcelama i visine vrednosti samih parcela opredelio naknadu za koju je obavezao protivnika predlagača da isplati predlagačima. Pri tome, prvostepeni sud je imao u vidu odredbu člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i na istom pravilno primenio materijalno pravo. Predmetne nepokretnosti su eksproprisane u cilju izgradnje i proširenja površinskog kopa Rudnika – Bor i izgradnje objekata. Pravni prethodnik predlagača GG preminuo je ...1995. godine a predlagači se sada javljaju kao njegovi pravni sledbenici. Pri tome, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je prihvatio procenu vrednosti rastinja na parcelama kao i vrednost parcela kako je opredeljeno nalazom i mišljenjem Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu izuzev za kat. parc. .. KO ... za koju parcelu se opredelio u pogledu visine vrednosti iste prema nalazu Poreske uprave.

Po oceni Vrhovnog suda, u nižestepenom postupku je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Prema članu 42. Zakona o eksproprijaciji naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano (stav 1). Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2). Prema članu 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku sud će izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože ako nađe da su od značaja za određivanje naknada a po potrebi odrediće i veštačenje. Pravilno je zaključeno da u konkretnom slučaju treba prihvatiti procenu vrednosti zasada na zemljištu iz nalaza i mišljenja veštaka Gradskog zavoda za veštačenje Beograd od 27.05.2022. godine jer je takva procena najadekvatnija – urađena je prema komparativnoj metodi procene što znači da je uzeta u obzir visina vrednosti nepokretnosti na sličnoj lokaciji, sličnih karakteristika sa predmetnim nepokretnostima, a uzeta je u obzir i kultura parcela. Prema članu 1. Zakona o eksproprijaciji nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Osim toga, stranke su u toku postupka postigle saglasnost da se naknada za rastinje koje se nalazi na parcelama opredeli prema nalazu i mišljenju Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje Beograd.

Neosnovani su navodi revizije protivnika predlagača da su sudovi vršili selektivnu primenu koji će izveštaj prihvatiti u pogledu opredeljenja visine naknade za oduzete parcele, te da nije uspostavljena pravična ravnoteža između interesa vlasnika eksproprisane nepokretnosti i javnog interesa, a ovo iz razloga što tim navodima revident ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 402. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u odnosu na predlače BB i VV u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, utvrdio da revizija u odnosu na te protivnike predlagača nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da „u postupku u kome se odlučuje o imovionsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 27.07.2020. godine. Vrednost pobijanog revizijskog dela u odnosu na predlagače BB i VV je ispod limita od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o novčanom potraživanju u kome iznos vrednosti u odnosu na naznačene predlagače pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, sledi da revizija protivnika predlagača u odnosu na te predlagače nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i odredbe člana 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković