U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Snežana Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“, koga zastupa punomoćnik Srećko Mitrić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3952/23 od 27.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3952/23 od 27.09.2023. godine u delu stava prvog izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3445/21 od 08.12.2022. godine u stavu prvom i stavu trećem izreke tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja AA iz ... tražila da se poništi rešenje tuženog Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva Beograd br. 96/21 od 06.04.2021. godine o otkazu ugovora o radu br. 52-01/17 od 17.07.2017. godine, aneksa I ugovora o radu br. 70/17 od 18.09.2017. godine, aneksa II br. 120/17 od 29.12.2017. godine i aneksa III br. 146/18 od 31.12.2018. godine, kao nezakonito i OBAVEZUJE tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.500,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu presude.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3445/21 od 08.12.2022. godine u stavu drugom izreke, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3445/21 od 08.12.2022. godine, poništeno je rešenje tuženog Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva Beograd broj 96/21 od 06.04.2021. godine o otkazu ugovora o radu br. 52-01/17 od 17.07.2017. godine, aneksa I ugovora o radu br. 70/17 od 18.09.2017. godine, aneksa II br. 120/17 od 29.12.2017. godine i aneksa III br 146/18 od 31.12.2018. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke odbačen je, kao nedozvoljen, tužbeni zahtev tužilje Republika Srbija kojim je tražila da se tuženi Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Beograd obaveže da tužilju AA odmah vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu, te da je prijavi sa navedenim datumom kod nadležnih organa RF PIO. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3952/23 od 27.09.2023. godine odbijene su, kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3445/21 do 08.12.2022. godine i odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova po žalbi, kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajuću presudu u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može pobijati. Tužilja je blagovremeno izjavila reviziju protiv navedene presude pobijajući je u delu stava prvog izreke, kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana, a revizija tužilje neosnovana.

Donoseći pobijanu presudu u delu koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Takođe, u postupku nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP na koju se u reviziji tuženog paušalno ukazuje, jer nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u stručnoj službi tuženog, na radnom mestu ... na određeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 18.09.2017. godine, da bi aneksom II od 26.12.2017. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 08.01.2018. godine. Aneksom broj III od 20.12.2018. godine utvrđeno je da zaposlena obavlja poslove ..., sa opisom poslova navedenim u Odluci o sistematizaciji poslova u stručnoj službi GS IER „Nezavisnost“ br. 59-1/17. Glavni odbor Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva je na sednici od 18.08.2017. godine doneo odluku da se u stručnoj službi Glavnog odbora ovog sindikata sistematizuju, između ostalih, i posao pod tačkom 3 – ... i to jedan izvršilac, sa VSS, aktivnim znanjem jednog svetskog jezika i rada na računaru, sa opisom poslova. U januaru 2021. godine došlo je do promene vlasti u sindikatu, pa je BB proglašen za zakonskog zastupnika sindikata. Tužilja je nakon toga koristila godišnji odmor za 2020. godinu, a zatim i godišnji odmor u trajanju od 22 dana za 2021. godinu, a po povratku sa godišnjeg odmora, 11.04.2021. godine, zatekla je renoviranu kancelariju i zaposlenu VV na njenom radnom mestu, koja je inače zaposlena u GS PUTU. Tada joj je BB uručio rešenje o otkazu jer je ukinuto radno mesto ... . Za radom tužilje nije bilo više potrebe pošto je odlukom viših organa sindikata uvedena privremena uprava kod tuženog, sindikati su raspušteni i sva ovlašćenja granskog sindikata su prešla na BB. Urađena je reorganizacija Granskog sindikata i on više nije postojao.

U obrazloženju spornog rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je doneto na osnovu Odluke Glavnog odbora u UGS od 25.01.2021. godine, kojom su suspendovani organi tuženog i oduzeta ovlašćenja rukovodstva tuženog, da su ukinuti poslovi u stručnoj službi Glavnog odbora GS IER „Nezavisnost“, pa i poslovi ... koje je tužilja obavljala, sagledane su sve mere za zapošljavanje tužilje u skladu sa članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i utvrđeno je da nijedna od mera ne može da se ostvari.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev smatrajući da je pobijano rešenje doneto bez osnovnih kriterijuma koji su primenjivani konkretno za rad tužilje, u smislu ostvarenih rezultata rada i odnosa prema radu, bez navođenja koji su to konkretni razlozi zbog kojih se upravo tužilji u odnosu na druge zaposlene otkazuje ugovor o radu da pratećim aneksima, te da sporno rešenje ne sadrži jasno obrazloženje niti je tužena tokom postupka dokazala da tehnološke, ekonomske ili organizacione promene uz primenu osnovnih kriterijuma ukazuju da je kod tuženog prestala potreba za radom tužilje. Prema stanovištu prvostepenog suda odluka o vraćanju na rad na mesto koje odgovara vrsti i stepenu stručne spreme i radnog iskustva tužilje ne spada u sudsku nadležnost, jer se pitanje zaključenja ugovora i raspoređivanja zaposlenog rešava saglasnošću volja poslodavca i zaposlenog, u smislu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku i da je pravilno zaključio da spornim rešenjem nisu navedeni konkretni razlozi zbog kojih se upravo tužilji, u odnosu na druge zaposlene, otkazuje ugovor o radu niti je navedeno koje konkretne mere su preduzete u cilju ostvarivanja prava tužilje kao viška zaposlenih. Takođe, potvrđena je i presuda u delu odluke o obavezi tuženog da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnog iskustva.

Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu u delu koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i aneksa ugovora o radu.

U konkretnom slučaju, tuženi nije imao zakonsku obavezu da prethodno donosi Program rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 153. Zakona o radu. U tom smislu je pravilno postupio tuženi kada je njegov nadležni organ doneo odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova. Do ukidanja radnog mesta tužilje došlo je usled tehnoloških i organizacionih promena, budući da su kod tuženog uvedene privremene mere i da je on prestao da postoji, a tuženi nije mogao tužilji da obezbedi premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto, niti da sprovede neku od mera i člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Pri činjeničnom utvrđenju da je radno mesto tužilje ukinuto, tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume koji se odnose na ocenu rada tužilje, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj.

Činjenica da je tužilja prilikom povratka sa godišnjeg odmora zatekla drugog zaposlenog na svom radnom mestu je bez uticaja na pravilnost pobijane odluke, jer je u postupku utvrđeno da je navedeno lice zaposleno u drugom Granskom sindikatu, pa nastavak obavljanja poslova tužilje od strane drugog zaposlenog predstavlja autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje poslova. Naime, deo autonomije poslodavca koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu i poslove koji se vrše u organizacionim delovima jeste i da vršenje određenih poslova organizuje od strane jednog ili više izvršilaca, na način kako smatra da je to u njegovom najboljem interesu, uz obavezu poštovanja imperativnih zakonskih normi u pogledu zaštite prava zaposlenih. Pri tome, nije u nadležnosti suda da ispituje i ceni celishodnost i opravdanost takvog postupanja poslodavca. Tuženi, u konkretnom slučaju, nije postupio suprotno odredbi člana 182. Zakona o radu, jer na poslovima koje je tužilja obavljala, a koji su ukinuti, nije zaposlio drugo lice, već je vršenje tih poslova rasporedio na drugo radno mesto koje je obavljala zaposlena u GS PUTU, a sve u skladu sa pravom tuženog, kao poslodavca, da prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede u skladu sa svojom poslovnom politikom samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje pojedinih poslova. S obzirom da je tužiljino radno mesto ukinuto, poslodavac nije bio u obavezi da primeni kriterijume radi odlučivanja ko će od zaposlenih biti proglašen za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba.

S obzirom na navedeno osnovani su navodi revizije tuženog, zbog čega je revizija usvojena i nižestepene presude preinačene i odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i navedenih aneksa ugovora o radu.

Osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, smatrajući da zahtev za vraćanje na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme tužilje i radnom iskzustvu ne spadaju u sudsku nadležnost. U konkretnom slučaju tužilja nije tražila da je tuženi vrati na tačno određeno radno mesto – radno mesto koje je ukinuto, već na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu, zbog čega takva odluka spada u sudsku nadležnost. Međutim, s obzirom da je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, ukidanje odluka nižestepenih sudova u tom delu nije celishodno i ne postiže svrhu, zbog čega je revizija tužene odbijena.

Tuženi je uspeo u postupku, troškove postupka je tražio i opredelio, zbog čega je tužilja dužna, da u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku naknadi tuženom troškove postupka, koji se odnose na sastav odgovora na tužbu 16.500,00 dinara, zastupanje na tri održana ročišta po 18.000,00 dinara i sastav žalbe 33.000,00 dinara, ukupno 103.500,00 dinara.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1., člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković