Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu zaposlenom na poslovima „...“ u Sektoru opštih poslova, rešenjem „Findomestic banka“ a.d. Beograd, pravnog prethodnika tužene od 21.07.2010. godine otkazan je ugovor o radu od 31.03.2005. godine, zbog kršenja radne discipline i ponašanja zbog kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca, što je Pravilnikom o radu kod tuženog predviđeno kao opravdan razlog za otkazivanje ugovora o radu, sa danom 30.07.2010. godine. Utvrđeno je da je 30.06.2010. godine BB, zaposlena u preduzeću „Inex Immoguard“ i koja je obavljala poslove obezbeđenja, prijavila da se 28.06.2010. godine u prostorijama banke desio incident u kome je ona napadnuta od strane tužioca, zaposlenog na poslovima ..., tako što ju je tužilac nasilno uvukao u lift, tom prilikom pokušao da ostvari fizički kontakt sa njom, dok je ona verbalno i fizički pokušavala da se odbrani, a da je i nakon izlaska iz lifta došlo do ponovnog uznemiravanja od strane tužioca u praznoj kancelariji u koju je ona službeno ušla, a tužilac koji u toj kancelariji nije imao nikakva posla ušao za njom i zatvorio vrata. Nakon saznanja o navedenom događaju sproveden je postupak utvrđivanja činjenica i pregledan je snimak video nadzora, na kome je zabelež navedeni incident. BB je dala pisanu izjavu u kojoj je detaljno opisala događaj, a izjavu je dao i tužilac koji je priznao da je u liftu uspeo da ostvari fizički kontakt sa njom koji je neprimeren radnom okruženju. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, sa obrazloženim činjenicama i dokazima, i ostavljen mu rok da se na upozorenje pismeno izjasni, a pobijano rešenje je doneto i nakon ocene da je tužilac i ranije 28.06.2007. godine već upozoravan na postojanje opravdanih razloga za otkazivanje ugovora o radu iz istih razloga propisanih Pravilnikom o radu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbe člana 179. tačka 3) Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05) i člana 125. stav 1. tačka 15. Pravilnika o radu tuženog i ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Osnov za prestanak radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu odredbe člana 179. tačka 3) Zakona o radu, koji je bio na snazi u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, je ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 125. Pravilnika o radu tužene kao razlog za otkaz ugovora o radu propisano je izazivanje nereda ili tuče u prostorijama banke i drugo nedolično ponašanje prema zaoslenima i strankama.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Tužiocu je pobijanim rešenjem na teret stavljeno da je na način bliže određen u obrazloženju pobijanog rešenja primenom sile i seksualnim uznemiravanjem povredio dostojanstvo, lični i profesionalni integritet BB, kakvo ponašanje se smatra nedoličnim ponašanjem koje se može negativno odraziti na ugled banke, kao i na rad drugih zaposlenih i predstavlja ponašanje zbog kojih zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Takvo ponašanje tužioca i po oceni Vrhovnog suda predstavlja nepoštovanje radne discipline utvrđene opštim aktom tužene, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa su pravilno nižestepeni sudovi ocenili da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužioca, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovanim.

Kako je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovan, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da se tužiocu ne može pružiti sudska zaštita ni u pogledu akcesornih zahteva.

Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi kojima zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP i ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila potrebna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković