Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 949/25 od 26.02.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Obrenovcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 300/24 od 20.06.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači u smislu navoda zahteva. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 62. Krivičnog zakonika. Međutim, iz navoda zahteva proizilazi da branilac podnetim zahtevom, ne problematizuje primenu zakona u smislu istaknute povrede, već kroz citiranje i sopstveno tumačenje zakonskih odredbi i okolnosti konkretnog slučaja, osporava činjenični osnov na kome su nižestepeni sudovi zasnovali zaključak da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 62. Krivičnog zakonika i izricanje jedinstvene kazne okrivljenom, posebno u vezi sa tim ukazujući, da okrivljeni do donošenja pobijane presude nije ni započeo sa izdržavanjem ranije izrečenih kazni zatvora.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti navodi zahteva, koji se suštinski zasnivaju na drugačijem viđenju činjenica od značaja za primenu odredbe člana 62. Krivičnog zakonika, predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava razloge date u obrazloženju pobijanih presuda, ukazujući na navodne nedostatke u pogledu potpunosti i pravilnosti razloga na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali svoje odluke, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodi kojima branilac dovodi u pitanje jasnoću i određenost izreke u pogledu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, po oceni Vrhovnog suda predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored navedenog, branilac navodima kojima ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 54. Krivičnog zakonika, osporava pravilnost ocene otežavajućih i olakšavajućih okolnosti, odnosno činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, što po nalaženju Vrhovnog suda predstavljaja povredu odredabe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako je, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 439. tačka 2) ZKP), dok se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ne ne navodeći u čemu se istaknuta povreda zakona sastoji odnosno na koji način je pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 453. ZKP.

Kako navedena povreda zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije konkretizovana, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to ovaj sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u odnosu na ovu povredu zakona odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković