Branilac okrivljenog AA - advokat Marko Todorović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1 tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije optužbu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a kao nezakonite dokaze navodi iskaze svedoka - policijskih službenika BB i VV iz razloga što su pomenuti svedoci prilikom davanja iskaza pominjali operativna saznanja. Dokazna radnja pretresanja o kojoj su svedočili počinje u stanu, a sve što se dešavalo pre započinjanja dokazne radnje predstavlja operativna saznanja policije, iz kog razloga je trebalo izdvojiti iz spisa zapisnike o saslušanju navedenih svedoka u vezi činjenica koje se odnose na sve što se dešavalo pre samog pretresa stana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su policijski službenici BB i VV u toku postupka saslušani kao svedoci na okolnosti i činjenice koje su neposredno zapazili prilikom postupanja po naredbi suda za pretresanje stana i drugih prostorija od 08.05.2023. godine, koji su objasnili kako su došli na lice mesta, kako se okrivljeni ponašao kritičnom prilikom, kao i gde su pronašli pištolj i municiju, te da su o preduzetim radnjama sačinili zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o oduzetim predmetima.

Kako se, dakle, navedeni svedoci u svom iskazu nisu izjašnjavali o okolnostima vezanim za operativna saznanja do kojih su došli u vezi sa obavljanjem službene dužnosti, već o okolnostima koje su neposredno videli prilikom obavljanja službene radnje kritičnom prilikom, to je podneti zahtev ocenjen kao neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama iz razloga što navodi da su saslušani svedoci GG i DD potkrepili odbranu okrivljenog u delu njegove odbrane da je imao nameru da preda oružje. Prema stavu branioca okrivljenog, naredbom o predaji neregistrovanog oružja i municije od 08.05.2023. godine ostavljen je period od mesec dana da se pod navedenim uslovima preda oružje, te je u tih mesec dana bila isključena odgovornost za držanje oružja, a okrivljeni je, kako je to izneo u svojoj odbrani koju su potkrepili i iskazi svedoka, imao nameru da preda navedeno oružje, pa je, kako to branilac zaključuje, u odnosu na njega apsolutno postojao osnov koji isključuje krivično gonjenje.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Todorovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković