U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Božidara Stojanovića i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Stojanovića i okrivljenog Nikole Trajkovića - advokata Slobodana Nešića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 86/21 od 06.09.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 746/24 od 20.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Stojanovića i okrivljenog Nikole Trajkovića - advokata Slobodana Nešića podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 86/21 od 06.09.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 746/24 od 20.05.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K br. 86/21 od 06.09.2024. godine okrivljeni Božidar Stojanović i Nikola Trajković oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine u koje im je uračunato vreme provedeno u pritvoru i to: okrivljenom Božidaru Stojanoviću od 26.07.2012. godine do 12.09.2012. godine i od 28.12.2012. godine do 06.06.2013. godine, a okrivljenom Nikoli Trajkoviću od 25.07.2012. godine do 12.09.2012. godine. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 746/24 od 20.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca okrivljenih Božidara Stojanovića i okrivljenog Nikole Trajkovića i presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 86/21 od 06.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih Božidara Stojanovića i Nikole Trajkovića - advokat Slobodan Nešić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu radi odlučivanja po žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj na presudu Osnovnog suda u Vranju K br. 86/21 od 06.09.2024. godine. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje Centra za genetiku od 24.07.2012. godine, s obzirom da je naredbom istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju Ki br. 717/12 od 10.07.2012. godine naređeno PU Vranje – OKP da se od pet lica (pored ostalih i ovde okrivljenih) uzme bukalni bris za potrebe DNK veštačenja, u cilju upoređivanja uzetih uzoraka sa biološkim tragovima pronađenim na licu mesta i izričito naloženo, stavom dva navedene naredbe, da se po uzimanju bukalnih briseva od pomenutih lica isti pravilno tehnički obrade i dostave bez odlaganja istražnom sudiji radi daljeg postupanja, a što službena lica nisu učinila, već su navedene bukalne briseve držali kod sebe sve do 16.07.2012. godine kada su ih dostavili DNK Centru za genetiku u Beogradu na veštačenje, a po naredbi istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju (ali sada od strane drugog istražnog sudije) po naredbi Ki br. 735/12 od 13.07.2012. godine. To dalje znači da od trenutka kada je službeno lice uzelo bukalne briseve po naredbi istražnog sudije od 10.07.2012. godine i kada nije bez odlaganja iste dostavilo istražnom sudiji na dalje postupanje, dolazi do nezakonitog držanja uzetih briseva sve do 16.07.2012. godine kada su isti dostavljeni DNK Centru Beograd ili bar do 13.07.2012. godine, kada je izdata naredba Osnovnog suda u Vranju Ki br. 735/12 za veštačenje upoređivanjem spornih i nespornih uzoraka. Po stavu odbrane, izdavanje naredbe za veštačenje u cilju upoređivanja uzetih uzoraka sa biološkim tragovima nađenim na licu mesta dana 13.07.2012. godine ne može se konvalidirati ničim, te je nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku od 24.07.2012. godine nezakonit dokaz u smislu člana 16. ZKP, jer je proistekao iz nezakonito držanih bukalnih briseva od strane službenih lica PU Vranje.

Zakonitost navedenih dokaza, s obzirom da su pribavljeni pre početka primene sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (01.10.2013. godine), shodno odredbi člana 604. stav 1. tog zakonika, Vrhovni sud je cenio prema odredbama ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) – u daljem tekstu „ranije važećeg ZKP“.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 604. stav 1. Zakonika, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih ukazuje da je nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku u Beogradu od 24.07.2012. godine nezakonit dokaz, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 239. stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da kada je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje, ako je, s obzirom na okolnosti slučaja neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage. I ako se istražni sudija ne složi sa tim predlogom, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.).

Iz spisa predmeta proizlazi da je zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju aktom Ktn br. 216/12 od 10.07.2012. godine na osnovu člana 239. stav 1. ZKP stavio predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji istražnom sudiji Osnovnog suda u Vranju, kojim je tražio da se izda naredba za uzimanje bukalnog brisa od pet lica među kojima i ovde okrivljenih Božidara Stojanovića i Nikole Trajkovića i izda naredba za veštačenje upoređivanjem uzoraka bukalnog brisa izuzetog sa lica mesta sa izuzetim uzorkom brisa od označenih lica, po kom predlogu je istražni sudija Osnovnog suda u Vranju i postupio i, na osnovu člana 131. stav 2. ranije važećeg ZKP, doneo naredbu Ki.br. 717/12 od 10.07.2012. godine da se od pet lica među kojima i ovde okrivljenih Nikole Trajkovića i Božidara Stojanovića izuzmu bukalni brisevi za potrebe DNK veštačenja u cilju upoređivanja uzetih uzoraka sa biološkim tragovima pronađenim na licu mesta u vezi sa izvršenjem krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ na štetu javne ustanove Pozorište „Bora Stanković“ u Vranju i diskoteke „....“, vlasništvo AA iz ..., te je naloženo ovlašćenim službenim licima OKP Vranje da po uzimanju bukalnih briseva od imenovanih lica iste pravilno krim- tehnički obrade i dostave bez odlaganja istražnom sudiji radi daljeg postupanja. Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je po naredbi za veštačenjem uzetih bukalnih briseva od okrivljenih donetom od strane istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju Ki br. 735/12 od 13.07.2012. godine obavljeno DNK veštačenje. Naime, DNK veštačenje – nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku je rađeno po naredbama Ki 735/12 od 13.07.2012. godine i Ki 742/12 od 16.07.2012. godine istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju. Navedenim naredbama je određeno utvrđivanje DNK profila iz dostavljenih nespornih uzoraka i utvrđivanje DNK profila bioloških tragova sa dostavljenog materijala i poređenje DNK profila bioloških tragova sa DNK profilima nespornih uzoraka. Dostavljen je materijal DNK Centru za genetiku od strane PU Vranje MUP RS broj akta KOT 118/12 od 16.07.2012. godine i to dana 16.07.2012. godine.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih da je nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku u Beogradu nezakonit dokaz, obzirom da je veštačenje obavljeno na osnovu naredbe istražnog sudije, u skladu sa tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, odnosno u skladu sa odredbama člana 260. i 131. stav 1. ranije važećeg ZKP.

Navodi zahteva kojima se ukazuje da je od momenta uzimanja bukalnog brisa ovde okrivljenima do momenta dostavljanja istih DNK Centru za genetiku prošlo određeno vreme, odnosno da isti nisu dostavljeni prvo istražnom sudiji radi daljeg postupanja, a nakon toga Centru za genetku, već su isti dostavljeni direktno Centru za genetiku šest dana nakon uzimanja istih, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom postupku, imajući u vidu činjenicu da se, po stavu Vrhovnog suda, na opisani način ne ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već na povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da branilac na opisani način osporava dokaznu snagu navedenog nalaza i mišljenja, odnosno veštačenja DNK.

Na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, branilac okrivljenih ukazuje u preostalom delu obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodima da je usled nezakonitog postupanja ovlašćenih službenih lica stvorena ogromna sumnja da se uzetim bukalnim brisevima manipulisalo, prenošenjem sa bukalnog brisa DNK okrivljenih, dodirivanjem uzetog traga sa lica mesta na horizontalnom oluku sa uzetim bukalnim brisem okrivljenog Božidara Stojanovića i isto tako sa tragom sa vertikalnog oluka i bukalnim brisom okrivljenog Nikole Trajkovića, te da se javlja sumnja i u pogledu razloga zbog čega ovlašćena službena lica PU Vranje nisu postupila po naredbi istražnog sudije, zbog čega je naredba za veštačenje pribaljena od drugog istražnog sudije, a ne od sudije koji je dao naredbu za uzimanje bukalnih briseva, te kako je moguće da se biološki tragovi okrivljenih nađu samo na pojedinim mestima na horizontalnom i vertikalnom oluku, a da se ne nađu na stolu ili barskoj stolici. U vezi sa iznetim, branilac u obrazloženju zahteva iznosi i sopstvenu ocenu iskaza svedoka BB, VV, sudskog veštaka Ane Banjac Čanak, kao i sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja DNK Centra za genetiku, nalazeći da u ovom predmetu ne samo što tužilaštvo nije dokazalo motiv da okrivljeni izvrše predmetno krivično delo, nego ne postoje ni dokazi da je isto izvršeno.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković