.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1050/2025
17.12.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA, iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog JP Pošta Srbije, Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu Ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/2024 od 21.11.2024. godine, u sednici održanoj 17.12.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/2024 od 21.11.2024. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/2024 od 21.11.2024. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 229/2023 od 26.04.2024. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.10.2023. godine, i obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju, sposobnostima i radnom iskustvu ili potrebama procesa i organizacije rada tuženog, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 26.07.2006. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... u RJ PTT saobraćaja ..., JPM ... . Dana 04.05.2023.godine, korisnica usluga BB podnela je prijavu-reklamaciju da su joj neovlašćeno podizana sredstva sa tekućeg računa. Postupajući po prigovoru, tuženi je obrazovao komisiju koja je utvrdila da je prigovor osnovan i da je dana 20.01.2023.godine, izvršena isplata neovlašćenom licu u iznosu od 23.090,00 dinara, koju isplatu je izvršila tužilja. Dana 09.05.2023. godine, tužilja je korisniku računa na ime naknade štete uplatila 23.090,00 dinara. U pismenoj izjavi od 11.05.2023. godine, potvrdila je da je izvršila isplatu iznosa od 23.090,00 dinara, licu koje se predstavilo kao otac podnosioca reklamacije navodeći da je njegova ćerka teško bolesna i da je u bolnici. Tuženi je doneo Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 21. 06.2023. godine, jer je tužilja izvršila isplatu neovlašćenom licu, na koji način je izvršila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 101. stav1 tačka 1. 10. i 14. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužilja je upozorenje primila 22.06.2023. godine, ali se na isto nije pismeno izjasnila. Dana 19.10.2023.godine, tuženi je doneo rešenje kojim je tužilji otkazao ugovor o radu, iz razloga što je nepropisno izvršavala radne obaveze, što se nije pridržavala propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza kojom se nanosi šteta trećim licima, i što je izvršila isplatu neovlašćenom licu. Prema obrazloženju rešenja sledi da je tužilja dana 20.01.2023.godine, obavljajući poslove ... u Pošti ..., bez znanja i odobrenja korisnice namenskog tekućeg računa izvršila neovlašćenu isplatu VV, koristeći svoju radnu šifru tako što je evidentirala broj namenskog računa navedene korisnice i iznos za isplatu štampom svih podataka naloga u informacionom sistemu pošte i na mestu upisa broja lične karte osnovne korisnice unela pogrešan broj lične karte i sprovela postupak isplate do kraja ignorisanjem poruke upozorenja u aplikaciji koja je ukazivala na nepravilan unos podataka, te se na mestu nalogodavca u ime korisnice naloga potpisalo neovlašćeno lice za podizanje novca VV. Rešenjem Vlade R.S. od 04.03.2021. godine, za vršioca dužnosti direktora JP Pošta Srbije, imenovan je GG, koji je u APR –u upisan kao zakonski zastupnik. GG kao v.d. direktor sačinio i objavio prečišćen tekst Statuta tuženog od 23.03.2023. godine i i učestvovao je u zaključenju Kolektivnog ugovora od 20.01.2022. godine. Pretragom privrednih društava APR od 23.01.2024.godine, utvrđeno je da je GG upisan kao v.d. direktora JP Pošta Srbije.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi članova 179. stav 2. tačka 1. i 5. i člana 180. Zakona o radu, u vezi člana 101. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 20.01.2022. godine, citiranih u obrazloženju pobijane presude i ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.
Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.
Prema članu 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 109/25), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
U konkretnom slučaju, opisano ponašanje tužilje i po oceni Vrhovnog suda, predstavlja skrivljenu povredu radne obaveze (izvršila je isplatu neovlašćenom licu na štetu korisnika namenskog računa), utvrđenu opštim aktom tuženog, koja je tužilji osporenim rešenjem stavljena na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga. Pravilno je ocenjeno da postoji odgovornost tužilje za učinjenu povredu radne obaveze, s obzirom da je imala ili je bar morala imati svest o svom nepravilnom postupanju prilikom izvršavanja poslova svog radnog mesta, budući da je postupak isplate sprovela do kraja, pri čemu je ignorisala poruke upozorenja u aplikaciji koja je ukazivala na nepravilan unos podataka. Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje joj je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, a na koje se ona nije izjasnila, pa je na ovaj način ispoštovano i pravo tužilje na odbranu iz odredbe člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.
Saglasno navedenom, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni zakonom i opštim aktom tuženog propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji kod tuženog, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovanim, kao i zahtev za vraćanje tužilje na rad, jer odluka u tom delu zavisi od zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.
Navodima revizije tužilja ponavlja navode istaknute u žalbi, ukazivanjem da je rešenje nezakonito jer je doneto od strane neovlašćenog lica. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio ove navode, kao i sve žalbene navode tužilje koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Tužilja nije uspela u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka u smislu člana 165. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
