U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Zorica Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog „Matisan“ doo sa sedištem u Ivanjici, koga zastupa punomoćnik Božidar Glintić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 456/24 od 14.01.2025. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 456/24 od 14.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 456/24 od 14.01.2025. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog „Matisan“ doo u Ivanjici i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P1 160/21 od 06.10.2023. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., prema tuženom „Matisan“ doo Ivanjica, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 19.11.2018. godine, obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 193.673,00 dinara; odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu od 01.07.2017. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... i ... . Rešenjem tuženog od 19.11.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za njegovim radom i konstatovano da zaposlenom prestaje radni odnos dana 19.11.2018. godine. Donošenju navedenog rešenja prethodilo je odluka tuženog od 20.10.2018. godine kojom je, zbog pada proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu, odlučeno da se broj radnika u proizvodnji dušeka smanji za dva. U vreme donošenja navedene odluke, na radnom mestu na kome je tužilac radio, pored tužioca bilo je raspoređeno još pet zaposlenih, od čega su trojica bila zaposlena na neodređeno vreme, a dvojica na određeno vreme. Tužilac je jedini zaposleni kod tuženog kome je na osnovu navedene odluke prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom. Tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, niti je doneo akt kojim se utvrđuju kriterijumi i merila za određivanje viška zaposlenih, već je direktor tuženog doneo odluku da tužiocu prestane radni odnos na osnovu konsultacije sa kolegama, pri čemu je imao u vidu odnos tužioca prema kolegama i prema radu, a bez jasno utvrđenih merila.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje nezakonito. Za takvu odluku navedeni su jasni i dovoljni razlozi, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno su sudovi zaključili da u osporenom rešenju nije navedeno koje su to tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod tuženog dovele do smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu ... i ..., te koji su razlozi koji su doveli do prestanka potrebe za radom upravo tužioca, naročito kod činjenice da je odlukom tuženog, koja je prethodila donošenju osporenog rešenja, utvrđeno smanjenje izvršilaca na radnom mestu na kome je bio zaposlen tužilac za dva radnika, da je samo tužiocu otkazan ugovor o radu, a da je u vreme otkazivanja ugovora na istom radnom mestu bilo raspoređeno pet zaposlenih. S obzirom na činjenicu da je na radnom mestu na kome je tužilac bio raspoređen došlo do smanjenja broja izvršilaca, tuženi je bio dužan da donese akt kojim će utvrditi kriterijume i merila na osnovu kojih bi se odredilo za čijim radom od više zaposlenih na istom radnom mestu je prestala potreba. U obrazloženju pobijanog rešenja nema razloga koji su poslodavca opredelili da u konkurenciji više zaposlenih na istom radnom mestu, upravo tužiocu otkaže ugovor o radu.

U konkretnoj situaciji kod tuženog je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu radnik na pripremi jezgra za dušeke i radnik na pakovanju dušeka, i to za dva izvršioca. Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih se primenjuju uvek kada je smanjen broj izvršilaca na određenim poslovima, bez obzira da li je poslodavac dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ili ne, da bi se od više zaposlenih – izvršilaca na tim poslovima odredilo ko od njih predstavlja višak, zato što postoji konkurencija više zaposlenih za jedno radno mesto. Odnos tužioca prema radu i prema kolegama bi predstavljao razlog za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno radne discipline, a ne otkaz ugovora o radu primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je u toku postupka došlo do subjektivnog preinačenja tužbe, te da nijedan od tuženih („Matis“ doo i „Matisan“ doo) nisu prihvatili subjektivno preinačenje tužbe, a punomoćnik prvobitno tuženog se protivio subjektivnom preinačenju. Pravilno su sudovi zaključili da se u konkretnom slučaju radi o uređenju tužbe, te da je podneskom tužioca od 04.12.2018. godine ispravljena očigledna tehnička greška u kucanju naziva tuženog, te da se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.        

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković