.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3613/2023
19.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Melajac, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1790/23 od 10.05.2023. godine, u sednici održanoj 19.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1790/23 od 10.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1790/23 od 10.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 188/21 od 20.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilaca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocima na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i boravka na terenu za period od 29.05.2004. do 01.01.2005. godine, isplati novčane iznose i to: 1. tužilji AA: za 87 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 17.930,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 2. tužiocu BB: za 96 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 19.785,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 3. tužiocu VV: za 81 dan za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 16.939,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 4. tužiocu GG: za 96 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 18.380,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 5. tužiocu DD: za 69 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 14.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 6. tužiocu ĐĐ: za 112 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 23.082,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 7. tužiocu EE: za 83 dana za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 17.105,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate; 8. tužiocu ŽŽ: za 101 dan za period od 29.05.2004. godine do 01.01.2005. godine iznos od 20.815,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine, pa do konačne ispate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 104.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana isteka roka za dobrovoljno izvršenje do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1790/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada troškova za ishranu u toku rada i boravka na terenu, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen. O ovom pravu tužilaca, sudovi su odlučili primenom člana 118. stav 1. tačka 4. Zakona o radu (,,Sl. Glasnik RS“ br.24/05 i 61/05) i Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica (,,Sl. Glasnik RS“ br. 37/94...37/01). Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanje kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužioci u reviziji ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 28.05.2007. godine, a vrednost predmeta spora predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
