.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3402/2024
03.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene zaostavštine pok. BB bivše iz ..., koju zastupa Andrija Obradović advokat iz ..., po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Valjevu O 8/20 od 28.07.2021. godine. sa umešačem na strani tužene Republikom Srbijom, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1468/23 od 09.11.2023. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1468/23 od 09.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1468/23 od 09.11.2023. godine.
ODBIJASE zahtev umešača za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 183/23 od 24.01.2023. godine, ispravljene rešenjem tog suda P 183/23 od 07.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tužilac ima pravo naplate iz zaostavštine pok. BB iz ... iznos od 1.666.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na označeni iznos počev od 17.12.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1468/23 od 09.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje P 183/23 od 07.02.2023. godine. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Umešač je poneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredlio.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa. Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za isplatu duga prema zaostavštini pok dužnika koja je tužbom označena kao tuženi – stranka u postupku, a pobijanom presudom je pravnosnažno odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva primenom člana 210 i 211 Zakona o nasleđivanja u vezi člana 395 ZPP, zbog nedostataka stranačke sposobnosti tužene. Revizijski navodi ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 210 i 211 Zakona o nasleđivanja, uz navođenje da je tužbu trebalo odbaciti zbog nedostataka stranačke sposobnosti tužene. Navedeno je, međutim, bez uticaja na ocenu dozvoljenosti izuzetne revizije, s obzirom da se nakon pravnosnažnog okončanja postupka odlukom o osnovanosti tužbenog zahteva, kao u konkretnom slučaju, u postupku po reviziji tužioca ne može raspravljati o dozvoljenosti tužbe kojom je taj parnični postupak iniciran. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 02.11.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.666.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev umešača za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
