Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi su, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavili reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Revizijski navodi, po oceni Vrhovnog suda ne opravdavaju potrebu da se o izjavljenoj posebnoj reviziji odlučuje radi novog tumačenja prava.

Sudska zaštita državine pruža se prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca (član 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). U sudskom postupku se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničava samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, a isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu i savesnosti državine, ili o zahtevima za naknadu štete (član 450. stav 1. ZPP).

Prema članu 78. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, i držalac koju je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. tog Zakona.

Tuženi u državinskom sporu može istaći prigovor manljivosti tužiočeve državine, tvrdeći da mu je tužilac oduzeo državinu silom, potajno ili zloupotrebom poverenja, ako od dana saznanja da mu je tužilac oduzeo državinu do dana kada je državinu povratio nije proteklo više od 30 dana, odnosno ako od dana kada je tuženom državina oduzeta nije proteklo više od 1 godine. Po isteku ovih rokova ne može se raspravljati o tom prigovoru. Ovaj prigovor, dakle, pretpostavlja da je tužilac ranije oduzeo stvar tuženom (silom, prevarom, zloupotrebom poverenja), a zatim tuženi povratio državinu (u subjektivnom roku od 30 dana, odnosno objektivnom roku od godinu dana) i sada ga tužilac tuži i traži povraćaj stvari. Tužiočeva državina mora biti manljiva prema tuženom, koji je bivši i sadašnji držalac i koji je u zakonskom roku za samopomoć povratio državinu od tužioca.

U konkretnom slučaju, tužilac i njegov pravni prethodnik bili su u državini spornog dela parcele .../... KO ... – od katastarske međe sa susednom parcelom .../... u istoj katastarskoj opštini i betonske ograde pre nego što su tuženi postali vlasnici označene susedne parcele, koji su takvo faktičko stanje zatekli nakon kupovine. Zbog toga se tuženi u ovom slučaju ne mogu uspešno koristiti prigovorom manljivosti državine tužioca, jer nikada nisu bili u posedu spornog dela parcele .../... KO ... koji im je tužilac oduzeo silom, prevarom i zloupotrebom poverenja, a oni su preduzetom radnjom rušenja postojeće ograde i postavljanjem nove ograde na katastarskoj međi povratili državinu, koristeći se institutom samopomoći u rokovima iz člana 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

O posebnoj reviziji tuženih nije potrebno odlučivati ni radi ujednačavanja sudske prakse. Presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 4295/2019 od 02.06.2021. godine i Rev 716/2022 od 04.05.2023. godine donete su u sporovima za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti po osnovu održaja. U označenim presudama razmatrana je savesnost državine, bitna za sticanje prava svojine održajem u smislu člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali ne i za državinski (posesorni) spor u smislu člana 78. stav 1. navedenog Zakona.

Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. tog Zakona, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Zato je, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković