Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 295/25 od 23.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba mal. tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev mal. tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/2020 i 10/2023 – dr zakon, u daljem tekstu: ZPP) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se shodno odredbama člana 374. stav 1. i 2. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zakonska zastupnica tužilaca VV i tuženi GG su roditelji mal. AA, rođenog ...2014. godine i mal. BB rođenog ...2024. godine. Mal. AA pohađa ... razred osnovne škole, ima ... godina, dok mal. BB ima ... meseci, deca žive sa majkom i polubratom DD, starosti ... godina, sinom zakonske zastupnice tužilaca, u kući ukupne površine 100 m2, koji je majka tužilaca kupila i adaptirala. Tužioci su pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kruševcu P2 2/24 od 04.06.2024. godine, povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Majka tužilaca je nezaposlena, radi povremene poslove, trenutno u ... i zarađuje od procenta oko 25.000,00 dinara mesečno, bavi se i onlajn prodajom garderobe i na taj način zaradi od 500 do 4000 dinara mesečno i primalac je socijalne pomoći. Tuženi je od maja meseca 2024. godine počeo da doprinosi izdržavanju mal. dece u ukupnom iznosu od 18.000,00 dinara. Tuženi živi u svojoj kući u selu .... sa sinom, bivšom suprugom i sinovljevom porodicom, radi u Preduzeću „... – ...“, zarađuje oko 88.000,00 dinara mesečno, a pre toga je radio u svojoj automehaničarskoj radionici koju je zatvorio. Tuženi nema drugu obavezu izdržavanja. Tokom postupka utvrđene su potrebe u pogledu izdržavanja tužilaca i tuženog. Majka tužilaca je opredeljeno navela sve mesečne troškove izdržavanja koje imaju mal. tužioci, ali prvostepeni sud njenom iskazu i navodima u pogledu izdržavanja dece nije poverovao već je njihove ukupne mesečne potrebe u pogledu izdržavanja slobodnom ocenom procenio na oko 25.000,00 dinara za tužioca AA i oko 20.000,00 dinara za tužioca BB. Polazeći od takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tuženog da za mal. tužioca BB na ime svog doprinosa za izdržavanje plati polovinu procenjenih mesečnih potreba, odnosno iznos od 10.000,00 dinara, a na ime izdržavanja mal. tužioca AA iznos od 15.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je procenu prvostepenog suda u pogledu visine mesečnih iznosa potrebnih za izdržavanje tužilaca prihvatio, ocenivši da su potrebe utvrđene u skladu sa odredbama člana 160. Porodičnog zakona, te da su shodno odredbi člana 162. stav 3. istog zakona mogućnosti tuženog da pruži izdržavanje tužiocima pravilno ocenjeni.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje na kome su nižestepene odluke zasnovane nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Naime, članom 160. stav 1. Porodičnog zakona, kojim su propisani kriterijumi za određivanje izdržavanja, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, pa iz ove zakonske odredbe proizlazi da je sud prilikom određivanja visine doprinosa za izdržavanje dece dužan da utvrdi koje sve potrebe u pogledu izdržavanja dete ima, kao i pojedinačni iznos za zadovoljenje svake od tih potreba, na koji način će dobiti zbirni iznos potrebnog izdržavanja na mesečnom nivou, vodeći pri tome računa o minimalnoj sumi izdržavanja koju u vidu rešenja o cenama usluga porodičnog smeštaja za svaki mesec donosi i objavljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kada utvrdi ukupnu visinu mesečnih troškova izdržavanja, sud primenjuje kriterijum propisan odredbom člana 160. stav 3. Porodičnog zakona kojima se procenjuju mogućnosti dužnika izdržavanja da izdržavanje plati. U ovom slučaju, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde ukupne stvarne mesečne potrebe mal. tužilaca u pogledu izdržavanja već je prvostepeni sud slobodnom procenom, bez utemeljenja u bilo kakvim činjenicama, procenio da mal. tužilac AA u pogledu izdržavanja na mesečnom nivou ima ukupne potrebe od 25.000,00 dinara a maloletni BB od 20.000,00 dinara, a pobijanom odlukom ovakva ocena ukupne mesečne sume izdržavanja za svakog od tužilaca je prihvaćena. Nižestepeni sudovi si imali u vidu da je minimalna suma izdržavanja koju utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu oko 46.000,00 dinara, međutim, dosuđeno je da tuženi za mal. tužioca AA plati manje od trećine, a za tužioca BB manje od četvrtine ovog iznosa, iz čega proizlazi da nije vođeno računa o mogućnostima tuženog, koji nema drugu obavezu izdržavanja da tužiocima pruži izdržavanje, kao što nije uzeta u obzir ni činjenica da je vršenje roditeljskog prava nad tužiocima povereno njihovoj majci, da oni žive sa njom, te njoj u doprinos nije uračunata briga i staranje o deci, što nužno utiče na visinu doprinosa tuženog u izdržavanju dece.

Na osnovu izloženog, pobijana presuda je ukinuta u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, i prvostepena presuda u stavu drugom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i na pravilan i zakonom propisan način utvrditi potrebe mal. tužilaca u pogledu izdržavanja a zatim doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Kako odluka o troškovima spora zavisi od njegovog konačnog ishoda, nižestepene presude su ukinute i u delu kojim je odlučeno o troškovima.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković