.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 975/2026
14.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miloš Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog „Elrad WS-S“ DOO, Preduzeće za razvoj i proizvodnju kablovskih setova Vlasotince, čiji je punomoćnik Dragica Mladenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2079/2025 od 21.10.2025. godine, u sednici održanoj dana 14.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2079/2025 od 21.10.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P1 23/22 od 10.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je tuženi isplaćivao umanjene iznose na osnovne neto zarade u periodu od decembra 2019. godine do novembra 2020. godine, te da se tuženi obaveže da joj na ime razlike od isplaćene neto zarade do pripadajuće neto zarade isplati ukupno 4.548,34 dinara u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je tuženi isplaćivao umanjene iznose na ime bolovanja, te da se tuženi obaveže da joj na ime razlike od isplaćenog do pripadajućeg iznosa na ime bolovanja, za period od decembra 2018. godine zaključno sa novembrom 2020. godine isplati ukupno 22.169,13 dinara u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je tuženi nije isplaćivao troškove prevoza za period od marta 2018. godine zaključno sa julom 2020. godine iznose od po 6.000,00 dinara, kao i joj je isplaćivao umanjene iznose za avgust i septembar 2020. godine, ukupno 128.200,00 dinara u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 460.974,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1394/25 od 29.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon ), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 17.01.2022. godine, a podneskom od 28.11.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 26.717,47 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
