Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3576/2025
29.01.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA, selo ..., ..., čiji je punomoćnik Goran Živković advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije, Beograd, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1512/25 od 12.06.2025. godine, u sednici održanoj 29.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1512/25 od 12.06.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1512/25 od 12.06.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9637/2024 od 16.12.2024. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 24.10.2024. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da u ime i za račun tužilje uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 35.025,00 dinara, za period i na iznose bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu u kome je tražila da se obaveže tuženi da nakon izvršenih uplata nadležnom Republičkom fondu za PIO u ime i za račun tužilje popuni i podnese Prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „Obrazac M4“ i Prijavu promene podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „Obrazac M8“ za period radnog angažovanja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 213.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom petim izreke, oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1512/25 od 12.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9637/24 od 16.12.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 9637/24 od 14.03.2025. godine, u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužilju nadležnom fondu PIO a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz članova 2,4,6,7,13,36,37,39,40. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 84/04, sa novelama) kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužilju nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose naknade za obavljeni posao ugovoren zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa (na iznose ugovorene naknade za obavljeni posao iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima) podneta je 09.09.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 162.131,71 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.