.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3667/2025
21.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Ivanov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2213/25 od 11.09.2025. godine, u sednici održanoj 21.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2213/25 od 11.09.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2213/25 od 11.09.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 16/24 od 03.04.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih zarada za period od 01.11.2020. godine do 30.09.2023. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih zarada za period od 01.11.2020. godine do 30.09.2023. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da za tužioca AA na iznose dosuđene stavom prvim izreke presude i za tužioca BB na iznose dosuđene stavom drugim izreke uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, a za period od 01.11.2020. godine do 30.11.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 625.979,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 2213/25 od 11.09.2025. godine. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 16/24 od 03.04.2025. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime neisplaćenih zarada za period od 01.11.2020. godine do 30.09.2023. godine. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen, doneta je primenom odredbe člana 104. stav 1. i 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da su tužioci u utuženom periodu radili kod tužene obavljajući rad po nalogu svojih pretpostavljenih, o kom radu su podnosili izveštaje, a da im tužena zaradu nije isplatila. Ukazivanje tužene u reviziji na odluke Vrhovnog kasacionog suda donete u predmetima sa istim pravnim osnovom, kao u ovom pravnom predmetu, nisu od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da se odluke u tim predmetima ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu, pa zbog toga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim ako se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti tog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Tužbu radi naknade štete tužioci kao obični suparničari su podneli 30.01.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 2.197.469,77 dinara, odnosno 2.286.750,98 dinara.
Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), a da je pobijana vrednost predmeta spora za oba tužioca ponaosob ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
