Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužilji za uspostavljenu stvarnu službenost prolaska dalekovoda preko parcele u njenom vlasništvu. Pobijanim rešenjem tužba tužilje je odbačena, jer je pred Gradskom upravom Grada Pančeva, po predlogu tuženog a pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, pokrenut postupak za nepotpunu eksproprijaciju k.p. br. ... upisanu u LN br. ... KO ... i da je u toku odlučivanje o naknadi za eksproprijaciju. Rešenje kojim odbacuje tužbu sud donosi u postupku prethodnog ispitivanja tužbe, na osnovu odredbe člana 294. Zakona o prničnom postupku. Pogrešna primena procesne odredbe zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade za stvarnu službenost tužilja je podnela 21.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti to revizija nije dozvoljena jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković