U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Bončića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu Kv br. 624/25 od 30.01.2026. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž.2. 155/26 od 26.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Bončića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu Kv br. 624/25 od 30.01.2026. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž.2. 155/26 od 26.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu Kv br. 624/25 od 30.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana molba branioca okrivljenog AA od 15.12.2025. godine precizirana dana 22.01.2026. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu 11Kž.2. 155/26 od 26.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv br. 624/25 od 30.01.2026. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja donetih u postupku po molbi osuđenog za prestanak pravnih posledica osude, branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Bončić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje sa nalogom da se ispita ispunjenost uslova iz člana 101. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 101. KZ, navodima da su pobijana rešenja zasnovana na pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji posledica koje pogađaju osuđenog, kao i na pogrešnom razumevanju odnosa između pravnih posledica osude i mera bezbednosti, usled čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava na štetu osuđenog. Pravna posledica osude se sastoji u prestanku ili gubitku određenih prava kao i u zabrani sticanja određenih prava, kao što su vršenje javnih funkcija, obavljanja određenog zanimanja ili dobijanja određenih dozvola ili odobrenja, one nastupaju po sili zakona, ali zakon izričito predviđa mogućnost njihovog prestanka odlukom suda, koji je prilikom odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude dužan da ceni ponašanje osuđenog nakon osude, protek vremena od izdržane kazne, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka tih posledica, što je ovde svakako slučaj. Za razliku od toga, mere bezbednosti predstavljaju poseban institut krivičnog prava koje ima preventivni karakter i traje dok postoje razlozi zbog kojih je izrečena, pri čemu se njihov režim uređuje posebnim zakonskim odredbama. Po stavu odbrane, upravo su u tom delu nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, pogrešno primenili zakon na štetu okrivljenog, jer su odbili molbu branioca bez prethodnog pravilnog utvrđivanja pravne prirode posledice koja pogađa osuđenog, odnosno bez razmatranja da li se radi o pravnoj posledici osude u smislu KZ, već su istu automatski podveli pod režim mere bezbednosti i posebnih zakonskih odredbi. Na opisani način nižestepeni sudovi su faktički poistovetili pravne posledice osude sa merama bezbednosti, iako se radi o dva različita pravna instituta sa različitim ciljevima, pravnim dejstvima i uslovima primene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju na strani 1, stav pet i strani 2, dao jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da su tačni navodi zahteva da prilikom odlučivanja sud treba da ima u vidu ponašanje osuđenog tokom izdržavanja kazne, kao i njegovo ponašanje posle osude, ali i druge okolnosti od kojih zavisi opravdanost prestanka pravne posledice osude, u smislu člana 101. stav 2. KZ. Međutim, Vrhovni sud istovremeno ukazuje da je priroda krivičnog dela za koje je okrivljeni AA osuđen – produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ koruptivno krivično delo učinjeno sa umišljajem radi sticanja protivpravne imovinske koristi koje je okrivljeni učinio kao službeno lice u KPZ Niš. Uslov za izdavanje licence iz odredbe člana 182. stav 2. tačka 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti odnosi se na osudu za bilo koje umišljajno krivično delo za koje je osuđenom izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine ili teža kazna. U konkretnom slučaju, radi se o osudi za krivično delo koje je učinjeno u vezi obavljanja stomatološke delatnosti, a molbom osuđenog se traži prestanak pravnih posledica osude, kako bi okrivljeni mogao da dobije licencu za rad kao stomatolog. I po stavu Vrhovnog suda, posledica ovog krivičnog dela se ne iscrpljuje u pribavljenoj imovinskoj koristi, već se ogleda i u narušavanju poverenja javnosti u zdravstveni sistem i integritet lekarske profesije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković