Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene Tijane Dragojlović, zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 9) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Tijane Dragojlović, advokata Dejana Mrakovića i Mirka Radovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K.br.7/25 od 02.02.2026. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/26 od 26.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Tijane Dragojlović, advokata Dejana Mrakovića i Mirka Radovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K.br.7/25 od 02.02.2026. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/26 od 26.03.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku K.br.7/25 od 02.02.2026. godine okrivljena Tijana Dragojlović je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 9) KZ i osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2024. godine do 21.02.2025. godine, kao i vreme po izrečenoj meri zabrana napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora počev od 21.02.2025. godine pa do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljene na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a koju će izdržati po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Čačku iznos od 260.484,90 dinara, a sudu iznos od 87.435,00 dinara, kao i da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/26 od 26.03.2026. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Čačku, pa je preinačena presuda Višeg suda u Čačku K.br.7/25 od 02.02.2026. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenu Tijanu Dragojlović zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 9) KZ, za koje je oglašena krivom prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 (petnaest) godina u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2024. godine do 21.02.2025. godine, kao i vreme provedeno na izvršenju mere zabrana napuštanja stana počev od 21.02.2025. godine pa do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljene na izdržavanje kazne zatvora, dok je zajednička žalba branilaca okrivljene Tijane Dragojlović odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene Tijane Dragojlović, advokati Dejan Mraković i Mirko Radović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 395. stav 4. tačka 3) ZKP i člana 54. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud shodno članu 492. ZKP ukine u celini presude Višeg suda u Čačku K.br.7/25 od 02.02.2026. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/26 od 26.03.2026. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da pozove branioce okrivljene na sednicu veća radi prisustva istoj.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branioci okrivljene Tijane Dragojlović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode povredu odredbe člana 395. stav 4. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud nepravilno odbio dokazne predloge odbrane i to da se odredi novo veštačenje sudsko-psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu ili Kragujevcu na okolnosti duševnog zdravlja okrivljene i da se obavi novo veštačenje od strane Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu ili Kragujevcu na okolnosti tačnog uzroka smrti deteta AA, pogrešno nalazeći da su navedeni dokazni predlozi usmereni na odugovlačenje postupka, uz iznošenje pri tome od strane branilaca sopstvenih razloga zbog čega je u konkretnom slučaju sud trebalo da odredi ova veštačenja. Pored toga, branioci okrivljene kao razlog podnošenja zahteva navode i povredu odredbe člana 54. KZ, pri čemu u podnetom zahtevu ne ukazuju u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenoj, već svojim navodima da je sud prilikom odmeravanja kazne pogrešno okrivljenoj kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da je lišila života svoje dete AA na svirep i podmukao način, obzirom da sud tokom postupka nije utvrdio da li je dete bilo izloženo patnjama i da li je iste objektivno osećalo, pri čemu po braniocima ova činjenica ne proizilazi iz nalaza i mišljenja veštaka obducenta dr Ljubiše Božića, po nalaženju Vrhovnog suda, branioci faktički i suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljene nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 395. stav 4. tačka 3) i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Tijane Dragojlović, advokata Dejana Mrakovića i Mirka Radovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković